¹ Послије тога подиже цар Асвир Амана сина Амедатина, Агагеја, и узвиси га, и намјести му пријесто више свијех кнезова што бијаху код њега.

² И све слуге цареве што бијаху на вратима царевијем клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако бјеше цар заповједио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше.

³ И слуге цареве што бијаху на вратима царевијем говораху Мардохеју: зашто преступаш заповијест цареву?

⁴ И пошто му од дана на дан говораше а он не послуша, јавише Аману да виде хоће ли остати ријечи Мардохејеве, јер им бјеше казао да је Јудејац.

⁵ А кад видје Аман да се Мардохеј не клања нити пада пред њим, напуни се гњева Аман.

⁶ Али мишљаше да није вриједно да дигне руку на Мардохеја самога, јер му казаше којега народа бјеше Мардохеј, него гледаше да истријеби све Јудејце што бијаху по свему царству Асвирову, народ Мардохејев.

⁷ Првога мјесеца, а то је мјесец Нисан, године дванаесте царовања Асвирова, бацаше Фур, то јест ждријеб, пред Аманом, од дана до дана и од мјесеца до мјесеца, до дванаестога мјесеца, а то је мјесец Адар.

⁸ И Аман рече цару Асвиру: има народ расијан и расут по народима по свијем земљама царства твојега, којега су закони друкчији од закона свијех народа, и не извршују закона царевијех, па није пробитачно цару да их остави.

⁹ Ако је цару угодно, да се пише да се истријебе; и ја ћу измјерити десет тисућа таланата сребра у руке приставима да донесу у цареву ризницу.

¹⁰ Тада цар сними прстен с руке своје и даде га Аману сину Амедатину Агагеју непријатељу Јудејском.

¹¹ И рече Аману: то сребро нека теби, а од народа чини што ти је драго.

¹² Зато дозваше писаре цареве првога мјесеца тринаестога дана, и написа се све како заповједи Аман, намјесницима царевијем и војводама у свакој земљи и кнезовима свакога народа, свакој земљи писмом њезинијем и свакому народу језиком његовијем, у име цара Асвира написа се и прстеном царевијем запечати се.

¹³ И разаслаше се књиге по гласницима у све земље цареве да потру, побију и истријебе све Јудејце, старо и младо, дјецу и жене у један дан, тринаестога дана дванаестога мјесеца, које је мјесец Адар, и да разграбе имање њихово.

¹⁴ У књигама се говораше да се огласи заповијест по свијем земљама и да се објави свијем народима да буду готови за онај дан.

¹⁵ Гласници отидоше брзо по заповијести царевој, и заповијест би оглашена у Сусану царском граду. А цар и Аман сјеђаху и пијаху, а град се Сусан смете.