¹ Тада отиде Ровоам у Сихем: јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре.

² А Јеровоам син Наватов, који још бијаше у Мисиру побјегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.

³ Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:

⁴ Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.

⁵ А он им рече: идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.

⁶ Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем његовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одговорим народу?

⁷ А они му одговорише говорећи: ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лијепим ријечима, они ће ти бити слуге свагда.

⁸ Али он остави свјет што га свјетоваше старци, и учини вијеће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.

⁹ И рече им: шта ви свјетујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?

¹⁰ Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: мој је мали прст дебљи од бедара оца мојега.

¹¹ Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.

¹² А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им бјеше казао цар рекавши: дођите опет к мени до три дана.

¹³ И цар одговори оштро народу оставивши свјет што га свјетоваше старци;

¹⁴ И рече им како га свјетоваше младићи говорећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.

¹⁵ И цар оглуши се народа, јер Господ бјеше тако уредио да би потврдио ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову.

¹⁶ А кад видје сав Израиљ гдје их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! а ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.

¹⁷ Само над синовима Израиљевијем, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам.

¹⁸ И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.

¹⁹ Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњега дана.

²⁰ И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свијем Израиљем. Не приста за домом Давидовијем ни једно племе осим самога племена Јудина.

²¹ А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет тисућа одабранијех војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму сину Соломунову.

²² Али дође ријеч Божја Семеју, човјеку Божијему, говорећи:

²³ Кажи Ровоаму сину Соломунову цару Јудину и свему дому Јудину и Венијаминову и осталоме народу, и реци:

²⁴ Овако вели Господ: не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевијем; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше ријеч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.

²⁵ Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а послије отиде оданде и сазида Фануил.

²⁶ И рече Јеровоам у срцу свом: може се царство повратити дому Давидову.

²⁷ Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његову Ровоаму цару Јудину, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудину.

²⁸ Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље Мисирске.

²⁹ И намјести једно у Ветиљу а друго намјести до Дана.

³⁰ И то би на гријех, јер народ иђаше к једноме од Дана.

³¹ И начини кућу на висини, и постави свештенике од простога народа који не бијаху од синова Левијевих.

³² И учини Јеровоам празник осмога мјесеца петнаестога дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.

³³ И петнаестога дана осмога мјесеца, који бјеше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевијем, и приступи к олтару да кади.