Chapter 5
1 И Хирам цар Тирски посла слуге своје к Соломуну чувши да су га помазали за цара на мјесто оца његова, јер Хирам љубљаше Давида свагда.
2 А Соломун посла ка Хираму и поручи му:
3 Ти знаш да Давид отац мој није могао саградити дома имену Господа Бога својега од ратова којима га опколише, докле их Господ не положи под ноге његове.
4 А сада Господ Бог мој дао ми је мир отсвуда, немам ниједнога непријатеља ни зле сметње.
5 Зато, ево, велим да саградим дом имену Господа Бога својега, као што је рекао Господ Давиду оцу мојему говорећи: син твој, којега ћу посадити мјесто тебе на пријесто твој, он ће саградити дом имену мојему.
6 Зато заповједи сада нека ми насијеку дрва кедровијех на Ливану, а слуге ће моје бити са слугама твојим, а плату слугама твојим даћу ти како год речеш; јер ти знаш да у нас нема људи који умију сјећи дрва као Сидонци.
7 И кад Хирам чу ријечи Соломунове, обрадова се веома и рече: да је благословен Господ данас, који даде Давиду мудра сина над онијем народом великим.
8 И посла Хирам Соломуну, и поручи: чуо сам чега ради си слао к мени; ја ћу учинити сву вољу твоју за дрва кедрова и за дрва јелова.
9 Моје ће слуге снијети с Ливана на море, и ја ћу их повезати у сплавове и спустити морем до мјеста које ми кажеш, и ондје ћу развезати, па их носи; а ти ћеш учинити моју вољу и дати храну чељади мојој.
10 И тако даваше Хирам Соломуну дрва кедрова и дрва јелова, колико му бјеше воља.
11 А Соломун даваше Хираму двадесет тисућа кора пшенице за храну чељади његовој, и двадесет кора уља цијеђенога; толико даваше Соломун Хираму сваке године.
12 И Господ даде мудрост Соломуну како му бјеше обрекао, и бјеше мир између Хирама и Соломуна, и ухватише вјеру међу собом.
13 И одреди Соломун људе из свега Израиља, и би одређенијех тридесет тисућа људи.
14 И слаше их на Ливан по десет тисућа свакога мјесеца наизмјенце; један мјесец бијаху на Ливану, а два мјесеца код кућа својих. А Адонирам бјеше над овијем посланицима.
15 И имаше Соломун седамдесет тисућа носилаца и осамдесет тисућа тесача у планини,
16 Осим настојника Соломуновијех, који бијаху над тијем послом, три тисуће и триста, који управљаху народом који пословаше тај посао.
17 И заповједи цар да сносе велико камење, скупоцјено камење за темељ дому, тесано камење.
18 И тесаху посленици Соломунови и посленици Хирамови и Гивлеји, и приправљаху дрво и камење да се зида дом.