¹ У почетку царовања Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч од Господа говорећи:

² Овако говори Господ: стани у тријему дома Господњега, и говори свијем градовима Јудинијем, који долазе да се поклоне у дому Господњем, све ријечи које ти заповиједам да им кажеш, не изостави ни ријечи,

³ Не би ли послушали и вратили се сваки са свога злога пута, да ми се сажали са зла које им мислим учинити за злоћу дјела њиховијех.

⁴ Реци им дакле: овако вели Господ: ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам ставио пред вас,

⁵ Да слушате ријечи слуга мојих пророка, које вам шаљем, које слах зарана једнако, али их не послушасте,

⁶ Учинићу с домом овијем као са Силомом, и град овај даћу у проклетство свијем народима на земљи.

⁷ А свештеници и пророци и сав народ чуше Јеремију гдје говори те ријечи у дому Господњем.

⁸ И кад Јеремија изговори све што му Господ заповједи да каже свему народу, ухватише га свештеници и пророци и сав народ говорећи: погинућеш.

⁹ Зашто пророкова у име Господње говорећи: овај ће дом бити као Силом, и овај ће град опустјети да неће у њему нико живјети? И скупи се сав народ на Јеремију у дом Господњи.

¹⁰ А кнезови Јудини чувши то дођоше из дома царскога у дом Господњи, и сједоше пред нова врата Господња.

¹¹ И рекоше свештеници и пророци кнезовима и свему народу говорећи: овај је човјек заслужио смрт, јер пророкова против овога града, као што чусте својим ушима.

¹² Тада проговори Јеремија свијем кнезовима и свему народу говорећи: Господ ме посла да пророкујем против овога дома и против овога града све што чусте.

¹³ Зато поправите путове своје и дјела своја, и послушајте ријеч Господа Бога својега, и сажалиће се Господу са зла које је изрекао за вас.

¹⁴ А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене што мислите да је добро и право.

¹⁵ Али знајте зацијело, ако ме убијете, крв праву свалићете на се и на овај град и на становнике његове, јер доиста Господ ме посла к вама да говорим све ове ријечи да чујете.

¹⁶ Тада рекоше кнезови и сав народ свештеницима и пророцима: није овај човјек заслужио смрти, јер нам је говорио у име Господа Бога нашега.

¹⁷ И усташе неки од старјешина земаљских, и проговорише свему збору народном и рекоше:

¹⁸ Михеј Морашћанин пророкова у вријеме Језекије цара Јудина и говори свему народу Јудину и рече: овако вели Господ над војскама: Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења, и гора овога дома висока шума.

¹⁹ Је ли га зато убио Језекија цар Јудин и сав Јуда? није ли се побојао Господа и молио се Господу? и Господу се сажали ради зла које бјеше изрекао на њих; ми дакле чинимо велико зло душама својим.

²⁰ И још бјеше један који пророкова у име Господње, Урија син Семајин из Киријат-Јарима; он пророкова против овога града и против ове земље исто онако као Јеремија.

²¹ И кад чу цар Јоаким и све војводе његове и сви кнезови ријечи његове, тражи га цар да га убије; а Урија чувши побоја се и побјеже и дође у Мисир.

²² А цар Јоаким посла неке у Мисир, Елнатана сина Аховорова и друге с њим.

²³ И они изведоше Урију из Мисира и доведоше к цару Јоакиму, и уби га мачем, и баци тијело његово у гробље простога народа.

²⁴ Али рука Ахикама сина Сафанова би уз Јеремију, те га не предаше у руке народу да га погубе.