¹ Овако ми рече Господ: иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду.

² Тако купих појас по ријечи Господњој, и опасах се њим.

³ Потом дође ми опет ријеч Господња говорећи:

⁴ Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га ондје у каку расјелину камену.

⁵ И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповједи Господ.

⁶ А послије много времена рече ми Господ: устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповједих да сакријеш ондје.

⁷ И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с мјеста гдје га бијах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не бјеше ни за што.

⁸ Тада ми дође ријеч Господња говорећи:

⁹ Овако вели Господ: тако ћу учинити да отрухне понос Јудин и велики понос Јерусалимски,

¹⁰ Тога народа неваљалога, што неће да слуша мојих ријечи, што ходи по мислима срца својега и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није ни за што.

¹¹ Јер како се појас припоји око човјека, тако бијах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше.

¹² Зато им реци ову ријеч: овако вели Господ Бог Израиљев: сви се мјехови пуне вина. А они ће рећи: зар не знамо да се сви мјехови пуне вина?

¹³ Тада им реци: овако вели Господ: ево, ја ћу напунити пјаности све становнике ове земље и цареве, који сједе мјесто Давида на пријестолу његову, и свештенике и пророке и све становнике Јерусалимске.

¹⁴ И разбићу их једнога о другога, и оцеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедјети нити се смиловати, да их не потрем.

¹⁵ Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори.

¹⁶ Дајте славу Господу Богу својему док није спустио мрак, докле се нијесу спотакле ноге ваше по горама мрачнијем, да чекате свјетлост а он је обрати у сјен смртни и претвори у таму.

¹⁷ Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мојега, јер ће се заробити стадо Господње.

¹⁸ Реци цару и царици: доље сједите, јер ће се славни вијенац ваш скинути с ваше главе.

¹⁹ Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвијем ће се одвести у ропство.

²⁰ Подигните очи своје и видите оне што иду од сјевера. Гдје је стадо што ти је предано, стадо славе твоје?

²¹ Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Не ће ли те спопасти болови као жену кад се порађа?

²² Ако ли речеш у срцу свом: зашто ме то задеси? за мноштво безакоња твојега узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути.

²³ Може ли Етиопљанин промијенити кожу своју или рис шаре своје? можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло?

²⁴ Зато ћу их разметнути као што размеће пљеву вјетар из пустиње.

²⁵ То је дио твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж.

²⁶ Зато ћу ти ја узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја.

²⁷ Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видио сам; тешко теби, Јерусалиме! зар се нећеш очистити? докле још?