¹ Овако ми рече Господ: Иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду.

² Тако купих појас по речи Господњој, и опасах се њим.

³ Потом дође ми опет реч Господња говорећи:

⁴ Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га онде у какву раселину камену.

⁵ И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповеди Господ.

⁶ А после много времена рече ми Господ: Устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповедих да сакријеш онде.

⁷ И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с места где га бејах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не беше низашта.

⁸ Тада ми дође реч Господња говорећи:

⁹ Овако вели Господ: Тако ћу учинити да отруне понос Јудин и велики понос јерусалимски,

¹⁰ Тог народа неваљалог, што неће да слуша моје речи, што ходи по мислима срца свог и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није низашта.

¹¹ Јер како се појас припоји око човека, тако бејах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше.

¹² Зато им реци ову реч: Овако вели Господ Бог Израиљев: Сви се мехови пуне вина. А они ће рећи: Зар не знамо да се сви мехови пуне вина?

¹³ Тада им реци: Овако вели Господ: Ево ја ћу напунити пијанства све становнике ове земље и цареве, који седе место Давида на престолу његовом, и свештенике и пророке и све становнике јерусалимске.

¹⁴ И разбићу их једног о другог, и очеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедети нити се смиловати, да их не потрем.

¹⁵ Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори.

¹⁶ Дајте славу Господу Богу свом док није спустио мрак, докле се нису спотакле ноге ваше по горама мрачним, да чекате светлост, а Он је обрати у сен смртни и претвори у таму.

¹⁷ Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мог, јер ће се заробити стадо Господње.

¹⁸ Реци цару и царици: Доле седите, јер ће се славни венац ваш скинути с ваше главе.

¹⁹ Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвим ће се одвести у ропство.

²⁰ Подигните очи своје и видите оне што иду од севера. Где је стадо што ти је предано, стадо славе твоје?

²¹ Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Неће ли те спопасти болови као жену кад се порађа?

²² Ако ли кажеш у срцу свом: Зашто ме то задеси? За мноштво безакоња твог узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути.

²³ Може ли Етиопљанин променити кожу своју или рис шаре своје? Можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло?

²⁴ Зато ћу их разметнути као што размеће плеву ветар из пустиње.

²⁵ То је део твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж.

²⁶ Зато ћу ти ја узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја.

²⁷ Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видео сам; тешко теби, Јерусалиме! Зар се нећеш очистити? Докле још?