¹ Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! говори Господ.

² Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дјела ваших, говори Господ.

³ И остатак оваца својих ја ћу скупити из свијех земаља у које их разагнах, и вратићу их у торове њихове, гдје ће се наплодити и умножити.

⁴ И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не погине ни једна, говори Господ.

⁵ Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи.

⁶ У његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша.

⁷ Зато, ево, иду дани, говори Господ, у које се неће више говорити: тако да је жив Господ, који је извео синове Израиљеве из земље Мисирске;

⁸ Него: тако да је жив Господ, који је извео и довео сјеме дома Израиљева из сјеверне земље и из свијех земаља, у које их бијах разагнао. И они ће сједети у својој земљи.

⁹ Ради пророка пуца срце у мени, трепећу све кости моје, као пијан сам и као човјек којега је освојило вино, Господа ради и његовијех ради светијех ријечи.

¹⁰ Јер је земља пуна прељубочинаца, и с клетава тужи земља, посушише се паше у пустињи; трк је њихов зао и моћ њихова неправа.

¹¹ Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому свом злоћу њихову, говори Господ.

¹² Зато ће пут њихов бити као клизавица по тами, гдје ће попузнути и пасти; јер ћу пустити на њих зло године похођења њихова, говори Господ.

¹³ У пророка Самаријских видио сам безумље, пророковаху Валом, прелашћиваху народ мој Израиља;

¹⁴ Али у пророка Јерусалимских видим страхоту: чине прељубу и ходе у лажи, укрјепљују руке зликовцима да се нитко не врати од своје злоће; сви су ми као Содом, и становници његови као Гомор.

¹⁵ Зато овако вели Господ над војскама о тијем пророцима: ево, ја ћу их нахранити пеленом и напојићу их жучи; јер од пророка Јерусалимских изиде оскврњење по свој земљи.

¹⁶ Овако вели Господ над војскама: не слушајте што говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре својега срца, не из уста Господњих.

¹⁷ Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца својега говоре: неће доћи на вас зло.

¹⁸ Јер ко је стајао у вијећу Господњем, и видио или чуо ријеч његову? ко је пазио на ријеч његову и чуо?

¹⁹ Ево, вихор Господњи, гњев, изићи ће вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.

²⁰ Неће се одвратити гњев Господњи докле не учини и изврши што је у срцу наумио; најпослије ћете разумјети то сасвијем.

²¹ Не слах тијех пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше.

²² Да су стајали у мом вијећу, тада би казивали моје ријечи народу мојему, и одвраћали би их с пута њихова злога и од злоће дјела њиховијех.

²³ Јесам ли ја Бог изблиза, говори Господ, а нијесам Бог и издалека?

²⁴ Може ли се ко сакрити на тајно мјесто да га ја не видим? говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? говори Господ.

²⁵ Чујем што говоре ти пророци који у име моје пророкују лаж говорећи: снио сам, снио сам.

²⁶ Докле ће то бити у срцу пророцима који пророкују лаж, и пријевару срца својега пророкују?

²⁷ Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповиједају један другому, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала.

²⁸ Пророк који сни, нека приповиједа сан; а у кога је ријеч моја, нека говори ријеч моју истинито; шта ће пљева са пшеницом? говори Господ.

²⁹ Није ли ријеч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен?

³⁰ Зато, ево ме на те пророке, говори Господ, који краду моје ријечи један од другога.

³¹ Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: он вели.

³² Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и приповиједајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нијесам послао нити сам им заповједио; и неће ништа помоћи томе народу, говори Господ.

³³ Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник говорећи: како је бреме Господње? тада им реци: како бреме? оставићу вас, говори Господ.

³⁴ А пророка и свештеника и народ који рече: бреме Господње, ја ћу покарати тога човјека и дом његов.

³⁵ Него овако говорите сваки ближњему својему и сваки брату својему: шта одговори Господ? и: шта рече Господ?

³⁶ А бремена Господњега не помињите више, јер ће свакоме бити бреме ријеч његова, јер изврћете ријечи Бога живога, Господа над војскама, Бога нашега.

³⁷ Овако реци пророку: шта ти одговори Господ? и: шта ти рече Господ?

³⁸ Али кад кажете: бреме Господње, зато овако вели Господ: шта говорите ту ријеч: бреме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: не говорите: бреме Господње,

³⁹ Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвијем и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим.

⁴⁰ И навалићу на вас поругу вјечну и срамоту вјечну која се неће заборавити.