¹ Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.

² Добар човјек добија љубав од Господа, а човјека зликовца осуђује.

³ Неће се човјек утврдити безбожношћу, а коријен праведнијех неће се помаћи.

⁴ Вриједна је жена вијенац мужу својему; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.

⁵ Мисли су праведнијех праве, а савјети безбожнијех пријевара.

⁶ Ријечи безбожнијех вребају крв, а праведне избављају уста њихова.

⁷ Обарају се безбожни да их нема, а дом праведнијех остаје.

⁸ Према разуму свом хвали се човјек; а ко је опака срца, презреће се.

⁹ Ко се снебива, а има слугу, бољи је од онога који се велича а хљеба нема.

¹⁰ Праведник се брине за живот својега живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.

¹¹ Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.

¹² Безбожник жели обрану ода зла, али коријен праведнијех даје је.

¹³ Зломе је замка у гријеху усана његовијех, а праведник излази из тјескобе.

¹⁴ Од плода уста својих сити се човјек добра, и плату за дјела своја прима човјек.

¹⁵ Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савјет, мудар је.

¹⁶ Гњев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.

¹⁷ Ко говори истину, јавља што је право, а лажни свједок пријевару.

¹⁸ Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудријех лијек.

¹⁹ Истинита уста стоје тврдо довијека, а језик лажљиви за час.

²⁰ Који зло мисле, пријевара им је у срцу, а радост је онима који свјетују на мир.

²¹ Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.

²² Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде вјерно, мили су му.

²³ Паметан човјек покрива знање, а срце безумнијех разглашује безумље.

²⁴ Рука радљива господариће, а лијена ће давати данак.

²⁵ Брига у срцу човјечијем обара; а добра ријеч развесељава.

²⁶ Праведнику је боље него ближњему његову; а безбожнике заводи пут њихов.

²⁷ Љенивац неће пећи лова свога, а у вриједна је човјека добро драгоцјено.

²⁸ На путу правде живот је, и куда иде стаза њезина нема смрти.