¹ Послије тијех ствари и пошто се оне утврдише, дође Сенахирим цар Асирски, и уђе у земљу Јудину, и опколи тврде градове, и мишљаше их освојити.

² А кад видје Језекија гдје дође Сенахирим и гдје се окрену да удари на Јерусалим,

³ Учини вијеће с кнезовима својим и с јунацима својим да зарони изворе водене, који бијаху иза града, и помогоше му.

⁴ Јер се сабра мноштво народа, те заронише све изворе и поток који тече посред земље говорећи: зашто кад дођу цареви Асирски да нађу толико воде?

⁵ И охрабри се, те озида вас зид оборени, и подиже куле, и споља озида још један зид; и утврди Милон у граду Давидову, и начини много оружја и штитова.

⁶ И постави војводе над народом, и сабра их к себи на улицу код врата градских, и говори им љубазно и рече:

⁷ Будите слободни и храбри, не бојте се и не плашите се цара Асирскога ни свега мноштва што је с њим, јер је с нама већи него с њим.

⁸ С њим је мишица тјелесна а с нама је Господ Бог наш да нам поможе и да бије наше бојеве. И народ се ослони на ријечи Језекије цара Јудина.

⁹ Потом Сенахирим цар Асирски док бјеше на Лахису са свом силом својом, посла слуге своје у Јерусалим к Језекији цару Јудину и ка свему народу Јудину који бјеше у Јерусалиму, и поручи:

¹⁰ Овако вели Сенахирим цар Асирски: у што се уздате, те стојите у Јерусалиму затворени?

¹¹ Не наговара ли вас Језекија да вас помори глађу и жеђу говорећи: Господ Бог наш избавиће нас из руке цара Асирскога?

¹² Није ли тај Језекија оборио висине његове и олтаре његове, и заповједио Јуди и Јерусалимљанима говорећи: клањајте се само пред једнијем олтаром и на њему кадите?

¹³ Еда ли не знате шта сам учинио ја и моји стари од свијех народа на земљи? јесу ли богови народа земаљских могли избавити земљу своју из мојих руку?

¹⁴ Који је између свијех богова онијех народа које затрше оци моји, могао избавити свој народ из мојих руку, да би могао ваш бог вас избавити из моје руке?

¹⁵ Немојте дакле да вас вара Језекија и да вас тако наговара, и не вјерујте му; јер ниједан бог ниједнога народа или царства није могао избавити народа својега из мојих руку ни из руку мојих отаца, акамоли ће ваши богови избавити вас из мојих руку?

¹⁶ И још више говорише слуге његове на Господа Бога и на Језекију слугу његова.

¹⁷ А и књигу написа ружећи Господа Бога Израиљева и говорећи на њ ријечима: као што богови народа земаљских нијесу избавили својега народа из мојих руку, тако неће ни Бог Језекијин избавити народа својега из мојих руку.

¹⁸ И виках иза гласа Јудејски народу Јерусалимском који бијаше на зиду да их уплаше и смету да би узели град.

¹⁹ И говораху о Богу Јерусалимском као о боговима народа земаљских, који су дјело руку човјечијих.

²⁰ Тада се помоли тога ради цар Језекија и пророк Исаија син Амосов, и вапише к небу.

²¹ И посла Господ анђела, који поби све јунаке и војводе и кнезове у војсци цара Асирскога, те се врати са срамотом у своју земљу. И кад уђе у кућу својега бога, убише га ондје мачем који изидоше из бедара његовијех.

²² Тако сачува Господ Језекију и народ Јерусалимски од руку Сенахирима цара Асирскога и од руку свијех других, и чува их на све стране.

²³ И многи доношаху даре Господу у Јерусалим и закладе Језекији цару Јудину; и од тада се узвиси пред свијем народима.

²⁴ У то вријеме разбоље се Језекија на смрт, и помоли се Господу, који му проговори и учини му чудо.

²⁵ Али Језекија не поступи према добру које му се учини, јер се понесе срце његово; зато се подиже на њ гњев и на Јуду и на Јерусалим.

²⁶ Али се понизи Језекија зато што се бјеше понијело срце његово, и он и Јерусалимљани, те не дође на њих гњев Господњи за живота Језекијина.

²⁷ А имаше Језекија врло велико благо и славу; и начини себи ризнице за сребро и злато и за драго камење и за мирисе и за штитове и за свакојаке закладе,

²⁸ И стаје за доходе од жита и од вина и од уља, и стаје за свакојаку стоку, и торове за овце.

²⁹ И градове сазида себи, и имаше много стоке, и оваца и говеда, јер му Бог даде веома велико благо.

³⁰ Исти Језекија загради горњи извор воде Гиона, и право је сведе доље на западну страну града Давидова; и бијаше срећан Језекија у сваком послу свом.

³¹ Само кад дођоше посланици кнезова Вавилонских, који послаше к њему да распитају за чудо које би у земљи, остави га Бог да би га искушао да би се знало све што му је у срцу.

³² А остала дјела Језекијина и милости његове, ето, то је записано у утвари пророка Исаије сина Амосова и у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем.

³³ И почину Језекија код отаца својих, и погребоше га више гробова синова Давидовијех; и учинише му на смрти част сви Јудејци и Јерусалимљани. А на његово се мјесто зацари Манасија син његов.