¹ Осам година бијаше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. Матери му бјеше име Једида, кћи Адајева, из Воската.

² Он чињаше што је право пред Господом, и хођаше свијем путем Давида оца својега и не отступаше ни надесно ни налијево.

³ А осамнаесте године царовања Јосијина посла цар Сафана сина Азалије сина Месуламова, писара, у дом Господњи, говорећи:

⁴ Иди ка Хелкији поглавару свештеничком, нека изброји новце донесене у дом Господњи, што су накупили од народа вратари.

⁵ И нека их да посленицима који надгледају дом Господњи, па нека дају посленицима који раде око дома Господњега да се оправи што је трошно у дому,

⁶ Дрводјељама и каменарима и зидарима, и да се купује дрво и камен тесани да се оправи дом.

⁷ Али да им се не траже рачуни од новаца који им се даду, јер ће вјерно радити.

⁸ Тада рече Хелкија поглавар свештенички Сафану писару: нађох законик у дому Господњем. И Хелкија даде књигу Сафану, и он је прочита.

⁹ А Сафан писар отиде к цару, и јави цару говорећи: покупише слуге твоје новце што се нађоше у дому, предаше их посленицима који надгледају дом Господњи.

¹⁰ И каза Сафан писар цару говорећи: књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.

¹¹ А кад цар чу ријечи у законику, раздрије хаљине своје.

¹² И заповједи цар Хелкији свештенику и Ахикаму сину Сафанову и Ахвору сину Михејину и Сафану писару и Асаји слузи цареву, говорећи:

¹³ Идите, упитајте Господа за ме и за народ и за свега Јуду ради ријечи ове књиге што се нађе; јер је велик гњев Господњи који се распалио на нас зато што оци наши не слушаше ријечи ове књиге да чине све онако као нам је написано.

¹⁴ И тако отиде Хелкија свештеник и Ахикам и Ахвор и Сафан и Асаја к пророчици Олди жени Салума сина Текуја сина Араса ризничара; а она стајаше у Јерусалиму у другом крају, и говораше с њом.

¹⁵ А она им рече: овако вели Господ Бог Израиљев: кажите човјеку који вас је послао к мени:

¹⁶ Овако вели Господ: ево пустићу зло на то мјесто и на становнике његове, све што говори књига коју је прочитао цар Јудин,

¹⁷ Зато што ме оставише, и кадише другим боговима да би ме гњевили свијем дјелима руку својих; зато се гњев мој распалио на то мјесто, и неће се угасити.

¹⁸ А цару Јудину, који вас је послао да упитате Господа, овако му кажите: овако вели Господ Бог Израиљев за ријечи које си чуо:

¹⁹ Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам говорио за то мјесто и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.

²⁰ Зато, ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш очима својим видјети зла које ћу пустити на то мјесто. И казаше то цару.