¹ Потом рече Господ Мојсију говорећи:

² Реци синовима Израиљевијем, и узми од њих по једну палицу од свакога дома отаца њиховијех, од свијех кнезова њиховијех, по домовима отаца њиховијех, дванаест палица, и име свакога напиши на палици његовој.

³ А на палици Левијевој напиши име Ароново, јер је свака палица за једног поглавара од дома отаца њиховијех.

⁴ И остави их у шатору од састанка пред свједочанством, гдје се састајем с вама.

⁵ И кога изаберем, његова ће палица процвјетати; тако ћу утишати пред собом вику синова Израиљевијех што вичу на вас.

⁶ Кад то рече Мојсије синовима Израиљевијем, дадоше му сви кнезови њихови палице, сваки кнез по палицу од дома оца својега, дванаест палица, и палица Аронова беше међу палицама њиховијем.

⁷ И остави Мојсије палице пред Господом у шатору од свједочанства.

⁸ А сјутрадан дође Мојсије у шатор од свједочанства, и гле, процвјетала палица Аронова од дома Левијева; бјеше напупила и цвјетала, и бадеми зрели на њој.

⁹ И изнесе Мојсије све оне палице испред Господа к свијем синовима Израиљевијем, и разгледавши их узеше сваки своју палицу.

¹⁰ А Господ рече Мојсију: донеси опет палицу Аронову пред свједочанство да се чува за знак непокорнима, да престане вика њихова на ме, да не изгину.

¹¹ И учини Мојсије, како му заповједи Господ тако учини.

¹² Тада рекоше синови Израиљеви Мојсију говорећи: помријесмо, пропадосмо, сви пропадосмо.

¹³ Ко се год приближи к шатору Господњему гине; хоћемо ли сви изгинути?