¹ Тада дођоше кћери Салпада сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијина, од племена Манасије сина Јосифова, а имена им бјеху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.

² И стадоше пред Мојсија и пред Елеазара свештеника и пред кнезове и сав збор на вратима шатора од састанка, и рекоше:

³ Отац наш умрије у пустињи, али не бјеше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умрије од гријеха својега, а не остави синова.

⁴ Зашто да се истријеби име оца нашега из породице његове зато што није имао сина? Дај нам нашљедство међу браћом оца нашега.

⁵ И изнесе Мојсије ствар њихову пред Господа.

⁶ А Господ рече Мојсију говорећи:

⁷ Право говоре кћери Салпадове; подај им право да имају нашљедство међу браћом оца својега, и пренеси нашљедство оца њихова на њих.

⁸ А синовима Израиљевијем кажи и реци: кад ко умре а нема сина, онда пренесите нашљедство његово на кћер његову;

⁹ Ако ли ни кћери нема, онда подајте нашљедство његово браћи његовој;

¹⁰ Ако ли ни браће нема, онда подајте нашљедство његово браћи оца његова;

¹¹ Ако ли нема ни браће очине, онда подајте нашљедство његово оному ко му је најближи у роду његову, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевијем закон за суђење, како заповједи Господ Мојсију.

¹² Још рече Господ Мојсију: изиди на гору ову Аваримску, и види земљу коју сам дао синовима Израиљевијем.

¹³ И кад је видиш, прибраћеш се к роду својему и ти, као што се прибрао Арон брат твој.

¹⁴ Јер не послушасте ријечи моје у пустињи Сину у свађи народној, кад је требало да ме прославите на води пред очима њиховијем. То је вода од свађе у Кадису у пустињи Сину.

¹⁵ И рече Мојсије Господу говорећи:

¹⁶ Господе Боже духовима и сваком тијелу, постави човјека над овијем збором,

¹⁷ Који ће излазити пред њима и који ће долазити пред њима, који ће их изводити, и опет доводити, да не би био збор Господњи као овце које немају пастира.

¹⁸ А Господ рече Мојсију: узми к себи Исуса сина Навина, човјека у ком је дух мој, и метни руку своју на њ,

¹⁹ И изведи га пред Елеазара свештеника и пред сав збор, и подај му заповјести пред њима.

²⁰ И подај му од славе своје, да га слуша сав збор синова Израиљевијех.

²¹ И нека стаје пред Елеазара свештеника да га пита за суд Урим пред Господом; по заповијести његовој нека полазе и по заповијести његовој нека долазе он и сви синови Израиљеви с њим и сав збор.

²² И учини Мојсије како му заповједи Господ; и узев Исуса постави га пред Елеазара свештеника и пред сав збор.

²³ И метну руке своје на њ, и даде му заповијести, како бјеше заповједио Господ преко Мојсија.