¹ Тече из срца мојега ријеч добра; рекох: дјело је моје за цара; језик је мој трска хитрога писара.

² Ти си најљепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довијека.

³ Припаши, јуначе, уз бедру своју мач свој, част своју и красоту своју.

⁴ И тако окићен похитај, сједи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.

⁵ Оштре су стријеле твоје; народи ће пасти под власт твоју; простријелиће срца непријатеља царевијех.

⁶ Пријесто је твој, Боже, вјечан и непоколебљив; скиптар је царства твојега скиптар правице.

⁷ Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради, помаза те, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.

⁸ Све хаљине твоје миришу смирном, алојем и касијом. Који живе у дворима од Минијске слонове кости, они те веселе.

⁹ Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у Офирском злату.

¹⁰ Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца својега.

¹¹ И цару ће омиљети љепота твоја; јер је он Господ твој, и њему се поклони.

¹² Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити.

¹³ Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.

¹⁴ У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби дјевојке, друге њезине.

¹⁵ Воде их весело и радосно, улазе у двор царев.

¹⁶ Мјесто отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.

¹⁷ Учинићу да се не заборавља име твоје од кољена на кољено; потом ће те славити народи вавијек вијека.