¹ Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човјечији?

² Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мјерила злочинства руку својих на земљи.

³ Од самога рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

⁴ У њима је јед као јед змијињи, као глухе аспиде, која затискује ухо своје,

⁵ Која не чује гласа бајачу, врачару, вјешту у врачању.

⁶ Боже! поломи им зубе у устима њиховијем; разбиј чељусти лавовима, Господе!

⁷ Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стријеле, нека буду као сломљене.

⁸ Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дијете, које жена побаци, нека не виде сунца.

⁹ Прије него котлови ваши осјете топлоту од потпаљена трња, и сирово и нагорјело нека разнесе вихор.

¹⁰ Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

¹¹ И рећи ће људи: заиста има плода праведнику! заиста је Бог судија на земљи!