Chapter 77
1 Глас мој иде к Богу, и ја призивљем њега; глас мој иде к Богу, и он ће ме услишити.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утјеши.
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 Пребрајам старе дане и године од вијекова.
6 Опомињем се пјесама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 "Зар ће се довијека гњевити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Зар је засвагда престала милост његова, и ријеч се прекинула од кољена на кољено?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гњеву затворио милосрђе своје?"
10 И рекох: жалосна је за мене ова промјена деснице вишњега.
11 Памтим дјела Господња; памтим пређашње чудо твоје.
12 Мислио сам о свијем дјелима твојим, размишљао о радњи твојој;
13 Боже! пут је твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 Видјеше те воде, Боже, видјеше те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стријеле твоје лећаху.
18 Грмљаху громови твоји по небу; муње твоје сијеваху по васиљеној, земља се тресијаше и њихаше.
19 По мору бијаше пут твој, и стазе твоје по великој води, и траг твој не познаваше се.
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.