¹ А друге године царовања Навуходоносоровог усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође.

² И рече цар да дозову враче и звездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем.

³ И рече им цар: Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио.

⁴ А Халдеји рекоше цару сирски: Царе, да си жив довека! Приповеди сан слугама својим, па ћемо ти казати шта значи.

⁵ А цар одговори и рече Халдејима: Заборавио сам, ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, бићете исечени и куће ће ваше бити буњишта.

⁶ Ако ли ми кажете шта сам снио и шта значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле шта сам снио и шта значи.

⁷ Одговорише опет и рекоше: Нека цар приповеди сан слугама својим, па ћемо казати шта значи.

⁸ Цар одговори и рече: Доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.

⁹ Али ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и превару док се промени време; зато кажите ми сан, па ћу видети да ми можете казати шта значи.

¹⁰ Одговорише Халдеји цару и рекоше: Нема човека на земљи који би могао казати цару то шта иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није никада искао такво шта од врача или звездара или Халдејца.

¹¹ И шта цар иште врло је тешко; нити има другог који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима.

¹² Зато се цар разљути и разгневи врло, и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски.

¹³ И кад изиђе заповест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.

¹⁴ Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповеднику стражарском, који беше изашао да убија мудраце вавилонске;

¹⁵ Одговори и рече Ариоху, властелину царевом: Зашто је тако нагла заповест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.

¹⁶ А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, па ће казати цару шта сан значи.

¹⁷ Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,

¹⁸ Да се моле за милост Богу небеском ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталим мудрацима вавилонским.

¹⁹ И објави се тајна Данилу, у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небеског.

²⁰ Проговори Данило и рече: Да је благословено име Господње од века до века; јер је Његова мудрост и сила;

²¹ И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.

²² Он открива шта је дубоко и сакривено, зна шта је у мраку, и светлост код Њега станује.

²³ Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, шта си ми дао мудрост и силу, и шта си ми објавио за шта Те молисмо објавив нам ствар цареву.

²⁴ Тада отиде Данило к Ариоху, ког цар беше одредио да погуби мудраце вавилонске; и дошав овако му рече: Не губи мудраца вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару шта сан значи.

²⁵ Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: Нађох човека између робља Јудиног, који ће казати цару шта сан значи.

²⁶ А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: Можеш ли ми казати сан који сам снио и шта значи?

²⁷ Одговори Данило цару и рече: Тајну коју цар иште не могу казати цару мудраци ни звездари ни врачи ни гатари.

²⁸ Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору шта ће бити до краја. Сан твој и шта ти је видела глава на постељи твојој ово је:

²⁹ Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће бити после, и Онај који објављује тајне показа ти шта ће бити.

³⁰ А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару шта сан значи и да дознаш мисли срца свог.

³¹ Ти, царе, виде, а то лик велик; велик беше лик и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан беше на очима.

³² Глава том лику беше од чистог злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од бронзе,

³³ Ноге му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.

³⁴ Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала бронзана и земљана, и сатре их.

³⁵ Тада се сатре и гвожђе и земља и бронза и сребро и злато, и поста као плева на гумну у лето, те однесе ветар, и не нађе му се место; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу.

³⁶ То је сан; а сада ћемо казати цару шта значи.

³⁷ Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крепост и славу,

³⁸ И где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свим тим. Ти си она глава златна.