¹ Запјеваћу сада драгоме својему пјесму драгога својега о винограду његову. Драги мој има виноград на родну брдашцу.

² И огради га, и отријеби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.

³ Па сада, становници Јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мојега.

⁴ Што је још требало чинити винограду мојему што му не учиних? кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?

⁵ Сада ћу вам казати што ћу учинити винограду својему. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид нека се погази;

⁶ Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповједићу облацима да не пуштају више дажда на њ.

⁷ Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад његов; он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.

⁸ Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде мјеста и ви сами останете у земљи.

⁹ Од Господа над војскама чух: многе куће опустјеће, у великим и лијепијем неће бити никога.

¹⁰ Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер сјемена даће ефу.

¹¹ Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.

¹² И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дјела Господња и не виде рада руку његовијех.

¹³ Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.

¹⁴ Зато се раширио гроб и развалио ждријело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему.

¹⁵ И погнуће се прост човјек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;

¹⁶ Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом.

¹⁷ И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустијех мјеста претилину.

¹⁸ Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и гријех као ужем колским,

¹⁹ Који говоре: нека похити, нека брзо дође дјело његово, да видимо, и нека се приближи и дође што је наумио светац Израиљев, да познамо.

²⁰ Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака свјетлост а од свјетлости мрак, који праве од горкога слатко а од слаткога горко.

²¹ Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.

²² Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мијешању силовита пића.

²³ Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.

²⁴ Зато као што огањ прождире стрњику и сламе нестаје у пламену, тако ће коријен њихов бити као трулеж и цвијет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше ријеч свеца Израиљева.

²⁵ Зато се распали гњев Господњи на народ његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва тјелеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гњев се његов не одврати, него је рука његова још подигнута.

²⁶ И подигнуће заставу народима даљнијем, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.

²⁷ Неће бити међу њима уморна ни сустала, ни дремљива ни санљива, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.

²⁸ Стријеле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њиховијех биће као кремен и точкови њихови као вихор.

²⁹ Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плијен и однијети га, и неће бити никога да отме.

³⁰ Бучаће над њим у то вријеме као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и свјетлост ће се помрачити над погибљу њиховом.