¹ И рече Господ Мојсију говорећи:

² Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.

³ Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ.

⁴ Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе,

⁵ Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове,

⁶ Ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води.

⁷ А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна.

⁸ Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.

⁹ Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем.

¹⁰ Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари.

¹¹ А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово.

¹² Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари.

¹³ А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе.

¹⁴ А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар.

¹⁵ Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,

¹⁶ И да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.

¹⁷ Још рече Господ Мојсију говорећи:

¹⁸ Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,

¹⁹ Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза.

²⁰ На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.

²¹ И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему.

²² Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену.

²³ А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити.

²⁴ Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој.

²⁵ И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.

²⁶ Још рече Господ Мојсију говорећи:

²⁷ Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу.

²⁸ А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним.

²⁹ И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно.

³⁰ Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.

³¹ Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ.

³² И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.

³³ Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.