¹ Кад се нађе убијен човјек у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наслиједиш, гдје лежи у пољу, а не зна се ко га је убио,

² Тада нека изиду старјешине твоје и судије твоје, и нека измјере од убијенога до градова који су око њега.

³ Па који град буде најближе убијенога, старјешине онога града нека узму јуницу из говеда, на којој се још није радило, која није вукла у јарму,

⁴ И нека одведу старјешине онога града ту јуницу у пусту долину гдје се не копа ни сије, и нека закољу јуницу ондје у долини.

⁵ Потом нека приступе свештеници синови Левијеви; јер њих изабра Господ Бог твој да му служе и да благосиљају у име Господње, и на њиховијем ријечима да остаје свака распра и свака штета;

⁶ И све старјешине онога града који буду најближе убијенога нека оперу руке своје над закланом јуницом у оној долини,

⁷ И тврдећи нека реку: руке наше нијесу пролиле ове крви нити су очи наше видјеле;

⁸ Милостив буди народу својему Израиљу, који си искупио, Господе, и не мећи праве крви на народ свој Израиља. Тако ће се очистити од оне крви.

⁹ И ти ћеш скинути праву крв са себе кад учиниш што је право пред Господом.

¹⁰ Кад отидеш на војску на непријатеље своје, и преда их Господ Бог твој у руке твоје и заробиш их много.

¹¹ И угледаш у робљу лијепу жену, и омили ти да би је хтио узети за жену,

¹² Одведи је кући својој; и нека обрије главу своју и среже нокте своје;

¹³ И нека скине са себе хаљине своје у којима је заробљена, и нека сједи у кући твојој, и жали за оцем својим и за матером својом цио мјесец дана; потом лези с њом, и буди јој муж и она нек ти буде жена.

¹⁴ Ако ти послије не би била по вољи, пусти је нека иде куда јој драго, али никако да је не продаш за новце ни да њом тргујеш, јер си је осрамотио.

¹⁵ Ко би имао двије жене, једну милу а другу немилу, па би родила синове, и мила и немила, и првенац би био од немиле,

¹⁶ Онда кад дође вријеме да подијели синовима својим што има, не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац;

¹⁷ Него за првенаца нека призна сина од немиле и даде му два дијела од свега што има, је је он почетак силе његове, његово је право првеначко.

¹⁸ Ко би имао сина самовољна и непокорна, који на слуша оца својега ни матере своје, и којега они и караше па опет не слуша,

¹⁹ Нека га узму отац и мати, и нека га доведу к старјешинама града својега на врата мјеста својега,

²⁰ И нека кажу старјешинама града својега: овај син наш самовољан је и непокоран, на слуша нас, изјелица је и пијаница.

²¹ Тада сви људи онога мјеста нека га заспу камењем да погине; и тако извади зло из себе, да сав Израиљ чује и боји се.

²² Ко згријеши тако да заслужи смрт, те буде осуђен на смрт и објесиш га на дрво,

²³ Нека не преноћи тијело његово на дрвету, него га исти дан погреби, јер је проклет пред Богом ко је објешен; зато не скврни земље коју ти Господ Бог твој даје у нашљедство.