¹ И Мојсије сазва сав народ Израиљев,и рече им чуј Израиљу уредбе и законе, које ћу данас казати да чујете, да их научите и држите их и творите.

² Господ Бог наш учини с нама завјет на Хориву.

³ Није с оцима нашим учинио тај завјет, него с нама, који смо данас ту сви живи.

⁴ Лицем к лицу говорио вам је Господ на овој гори исред огња;

⁵ Ја тада стајах између Господа и вас, да вам јавим ријечи Господње, јер вас бјеше страх од огња и не изидосте на гору; и рече:

⁶ Ја сам Господ Бог твој који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога,

⁷ Немој имати богова других до мене.

⁸ Не гради себи лика резанога, нити какве слике од твари које су горе на небу или које су доље на земљи или које су у води испод земље.

⁹ Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који на синовима походим безакоња отаца њиховијех до трећега и до четвртога кољена, онијех који мрзе на ме,

¹⁰ А чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповијести моје.

¹¹ Не узимај узалуд имена Господа Бога својега, јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд.

¹² Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповиједио Господ Бог твој.

¹³ Шест дана ради и свршуј све послове своје.

¹⁴ А седми је дан одмор Господу Богу твојему; немој радити никакога посла ни ти ни син твој ни кћи твоја ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти.

¹⁵ И памти да си био роб у земљи Мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крјепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповједио да светкујеш дан од одмора.

¹⁶ Поштуј оца својега и матер своју , као што ти је заповиједио Господ Бог твој, да би се продуљили дани твоји и да би ти добро било на земљи, коју ти даде Господ Бог твој.

¹⁷ Не убиј.

¹⁸ Не чини прељубе.

¹⁹ Не кради.

²⁰ Не свједочи лажно на ближњега својега.

²¹ Не пожели жене ближњега својега, не пожели куће ближњега својега, ни њиве његове, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта шта је ближњега твојега.

²² Те ријечи изговори Господ свему збору вашему на гори исред огња, облака и мрака, гласом великим, и ништа више, него их написа на двије плоче камене које ми даде.

²³ А ви кад чусте глас исред таме, јер гора огњем гораше, приступисте к мени, сви главари од племена ваших и старјешине ваше,

²⁴ И рекосте: гле, показа нам Господ Бог наш славу и величину своју, и чусмо глас његов исред огња; данас видјесмо гдје Бог говори с човјеком, и човјек оста жив.

²⁵ Па сада зашто да помремо? јер ће нас спалити онај огањ велики; ако јоште чујемо глас Господа Бога својега, помријећемо.

²⁶ Јер које је тијело чуло глас Бога живога гдје говори исред огња, као ми, и стало живо?

²⁷ Иди ти, и саслушај све што ће ти казати Господ Бог наш, па онда ти кажи нама што ти год рече Господ Бог наш, а ми ћемо слушати и творити.

²⁸ И Господ чу глас од ријечи ваших кад ви говорасте, и рече ми Господ: чух глас од ријечи тога народа, које рекоше теби; што рекоше добро рекоше.

²⁹ О, кад би им било срце свагда тако да ме се боје и држе све заповијести моје свагда, да би било добро њима и синовима њиховијем довијека.

³⁰ Иди, реци им: вратите се у шаторе своје.

³¹ А ти стани овдје код мене, и казаћу ти све заповијести и уредбе и законе, које ћеш их научити да творе у земљи коју им дајем у нашљедство.

³² Гледајте, дакле да чините онако како вам је заповједио Господ Бог ваш, не сврћите ни надесно ни налијево.

³³ Цијелијем путем, који вам је заповједио Господ Бог ваш, идите, да бисте живи били и да би вам добро било, и да би вам се продуљили дани у земљи коју ћете наслиједити.