¹ А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживјели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наслиједили.

² Ништа не додајте к ријечи коју вам ја заповиједам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповијести Господа Бога својега које вам ја заповиједам.

³ Очи су ваше видјеле шта учини Господ с Велфегора; јер свакога човјека који пође за Велфегором истријеби Господ Бог твој између тебе.

⁴ А ви који се држасте Господа Бога својега, ви сте сви живи данас.

⁵ Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповиједи Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наслиједите.

⁶ Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: само је овај велики народ мудар и разуман.

⁷ Јер који је велики народ којему је Господ близу као што је Господ Бог наш кад га год зазовемо?

⁸ И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас?

⁹ Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш онијех ствари које су видјеле очи твоје, и да не изиду из срца твојега докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих.

¹⁰ Онај дан кад стајасте пред Господом Богом својим код Хорива, кад ми Господ рече: сабери ми народ да им кажем ријечи своје, којима ће се научити да ме се боје док су живи на земљи, и да уче томе и синове своје;

¹¹ Кад приступисте и стајасте под гором, а гора огњем гораше до самога неба и бјеше на њој тама и облак и мрак;

¹² И проговори Господ к вама исред огња; глас од ријечи чусте, али осим гласа лика не видјесте;

¹³ И објави вам завјет свој, који вам заповједи да држите, десет ријечи, које написа на двије плоче камене.

¹⁴ И мени заповједи онда Господ да вас учим уредбама и законима да их творите у земљи у коју идете да је наслиједите.

¹⁵ Зато чувајте добро душе своје; јер не видјесте никакога лика у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња,

¹⁶ Да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или каку год слику од човјека или од жене,

¹⁷ Слику од какога живинчета које је на земљи, или слику од каке птице крилате која лети испод неба;

¹⁸ Слику од чега што пуже по земљи, или слику од каке рибе која је у води под земљом;

¹⁹ И да не би подигавши очи своје к небу и видјевши сунце и мјесец и звијезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свијем народима под цијелијем небом;

²⁰ А вас узе Господ и изведе вас из пећи гвоздене, из Мисира, да му будете народ нашљедни, као што се види данас.

²¹ Али се Господ разгњеви на ме за ваше ријечи, и закле се да нећу пријећи преко Јордана ни ући у добру земљу, коју ти Господ Бог твој даје у нашљедство.

²² И ја ћу умријети у овој земљи и нећу пријећи преко Јордана; а ви ћете пријећи и наслиједити ону добру земљу.

²³ Пазите да не заборавите завјета Господа Бога својега, који учини с вама, и да не градите себи лика резанога, слике од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој.

²⁴ Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује.

²⁵ Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од каке твари и учините што није угодно Господу Богу вашему, дражећи га,

²⁶ Свједочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наслиједите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истријебити.

²⁷ Или ће вас расијати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ;

²⁸ И служићете ондје боговима које су начиниле руке човјечије, од дрвета и од камена, који не виде ни чују, нити једу ни миришу.

²⁹ Али ако и ондје потражиш Господа Бога својега, наћи ћеш га, ако га потражиш свијем срцем својим и свом душом својом.

³⁰ Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у пошљедње вријеме обратиш ка Господу Богу својему, и послушаш глас његов,

³¹ Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истријебити, јер неће заборавити завјета с оцима твојим, за који им се заклео.

³² Јер запитај сада за стара времена, која су била прије тебе, од онога дана кад створи Бог човјека на земљи, и од једнога краја неба до другога, је ли кад била овака ствар велика, и је ли се кад чуло што тако?

³³ Је ли кад чуо који народ глас Божји гдје говори исред огња, као што си ти чуо и остао жив?

³⁴ Или, је ли Бог покушао да дође те узме себи народ из другога народа кушањем, знацима и чудесима и ратом и руком крјепком и мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је учинио све то за вас Господ Бог наш у Мисиру на ваше очи?

³⁵ Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другога осим њега.

³⁶ Дао ти је да чујеш глас његов с неба да би те научио, и показао ти је на земљи огањ свој велики, и ријечи његове чуо си исред огња.

³⁷ И што му мили бијаху оци твоји, зато изабра сјеме њихово након њих, и изведе те сам великом силом својом из Мисира,