¹ Потом повика иза гласа, те чух, и рече: приступите који сте послани на град сваки с оружјем својим смртнијем у руци.

² И гле, шест људи дође до високих врата, која гледају на сјевер, сваки са својим оружјем смртнијем у руци, и међу њима бјеше један човјек обучен у платно с оправом писарском уз бедрицу; и дошавши стадоше код олтара мједенога.

³ А слава Бога Израиљева подиже се с херувима, на којима бијаше, на праг од дома, и викну човјека обученога у платно који имаше уз бедрицу оправу писарску.

⁴ И рече му Господ: прођи посред града, посред Јерусалима, и забиљежи биљегом чела онијем људима који уздишу и који ридају ради свијех гадова што се чине усред њега.

⁵ А другима рече и чух: прођите за њим по граду, и побијте, нека не жали око ваше нити се смилујте;

⁶ Старце и младиће, и дјевојке и дјецу и жене побијте да се истријебе; али на коме год буде знак, к њему не приступајте; и почните од моје светиње. И почеше од моје светиње. И почеше од старјешина што бјеху пред домом.

⁷ И рече им: оскврните дом, и напуните тријемове побијенијех; идите. И изашавши стадоше убијати.

⁸ А кад убијаху и ја остах, падох на лице своје и повиках и рекох: јаох Господе Господе, еда ли ћеш затрти сав остатак Израиљев изливши гњев свој на Јерусалим?

⁹ А он им рече: безакоње дома Израиљева и Јудина превелико је, и пуна је земља крви, и град је пун опачине; јер рекоше: Господ је оставио земљу, и Господ не види.

¹⁰ Зато ни моје око неће жалити, нити ћу се смиловати; пут њихов обратићу на главу њихову.

¹¹ И гле, човјек, обучен у платно, којему уз бедрицу бијаше оправа писарска, јави говорећи: учинио сам како си ми заповједио.