¹ Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава старијега сина својега, и рече му: сине! А он одговори: ево ме.

² Тада рече: ево остарио сам, не знам кад ћу умријети;

³ Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова;

⁴ И зготиви ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нијесам умро.

⁵ А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе.

⁶ А Ревека рече Јакову сину својему говорећи: гле, чух оца твојега, гдје бесједи с Исавом братом твојим и рече:

⁷ Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нијесам умро.

⁸ Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати.

⁹ Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твојему јело од њих, како радо једе.

¹⁰ Па ћеш унијети оцу да једе и да те благослови док није умро.

¹¹ А Јаков рече Ревеци матери својој: али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;

¹² Може ме опипати отац, па ће се осјетити да сам га хтио преварити, те ћу навући на се проклетство мјесто благослова.

¹³ А мати му рече: нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.

¹⁴ Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.

¹⁵ Па онда узе Ревека најљепше хаљине старијега сина својега, које бијаху у ње код куће, и обуче Јакова млађега сина својега.

¹⁶ И јарећим кожицама обложи му руке и врат гдје бјеше гладак.

¹⁷ И даде Јакову сину својему у руке јело и хљеб што зготови.

¹⁸ А он уђе к оцу својему и рече: оче. А он одговори: ево ме; који си ти, сине?

¹⁹ И Јаков рече оцу својему: ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мојега, па да ме благослови душа твоја.

²⁰ А Исак рече сину својему: кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.

²¹ Тада рече Исак Јакову: ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.

²² И приступи Јаков к Исаку оцу својему, а он га опипа, па рече: глас је Јаковљев, али руке су Исавове.

²³ И не позна га, јер му руке бјеху као у Исава брата његова рутаве; зато га благослови;

²⁴ И рече му: јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: ја сам.

²⁵ Тада рече: а ти дај сине, да једем лова твојега, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи.

²⁶ Потом Исак отац његов рече му: ходи сине, цјелуј ме.

²⁷ И он приступи и цјелива га; а Исак осјети мирис од хаљина његовијех, и благослови га говорећи: гле, мирис сина мојега као мирис од поља које благослови Господ.

²⁸ Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!

²⁹ Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља!

³⁰ А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца својега, у тај час дође Исав брат његов из лова.

³¹ Па зготови и он јело и унесе оцу својему, и рече му: устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.

³² А Исак отац његов рече му: ко си ти? А он рече: ја, син твој, првенац твој Исав.

³³ Тада се препаде Исак, и рече: ко? да гдје је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох прије него ти дође, и благослових га? он ће и остати благословен.

³⁴ А кад чу Исав ријечи оца својега, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу својему: благослови и мене, оче.

³⁵ А он му рече: дође брат твој с пријеваром, и однесе твој благослов.

³⁶ А Исав рече: право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: нијеси ли и мени оставио благослов?

³⁷ А Исак одговори, и рече Исав: ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укријепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?

³⁸ И Исав рече оцу својему: еда ли је само један благослов у тебе, оче? благослови и мене, оче. И стаде иза гласа плакати Исав.

³⁹ А Исак отац његов одговарајући рече му: ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.

⁴⁰ Али ћеш живјети од мача својега, и брату ћеш својему служити; али ће доћи вријеме, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата својега.

⁴¹ И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: близу су жалосни дани оца мојега, тада ћу убити Јакова брата својега.

⁴² И казаше Ревеци ријечи Исава сина њезина старијега, а она пославши дозва Јакова млађега сина својега, и рече му: гле, Исав брат твој тјеши се тијем што хоће да те убије.

⁴³ Него, сине, послушај што ћу ти казати; устани и бјежи к Лавану брату мојему у Харан.

⁴⁴ И остани код њега неко вријеме докле прође срдња брата твојега,

⁴⁵ Докле се гњев брата твојега одврати од тебе, те заборави што си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?