¹ Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне.

² Подигавши очи своје погледа, и гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље;

³ И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега.

⁴ Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом.

⁵ И изнијећу мало хљеба, те поткријепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге својега. И рекоше: учини што си казао.

⁶ И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: брже замијеси три копање бијелога брашна и испеци погаче.

⁷ Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.

⁸ Па онда изнесе масла и млијека и теле које бјеше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.

⁹ И они му рекоше: гдје је Сара жена твоја? А он рече: ено је под шатором.

¹⁰ А један између њих рече: до године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.

¹¹ А Аврам и Сара бијаху стари и временити, и у Саре бјеше престало што бива у жена.

¹² Зато се насмија Сара у себи говорећи: пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? а и господар ми је стар.

¹³ Тада рече Господ Авраму: што се смије Сара говорећи: истина ли је да ћу родити кад сам остарјела?

¹⁴ Има ли што тешко Господу? До године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.

¹⁵ А Сара удари у бах говорећи: нијесам се смијала. Јер се уплаши. Али он рече: није истина, него си се смијала.

¹⁶ Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.

¹⁷ А Господ рече: како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,

¹⁸ Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?

¹⁹ Јер знам да ће заповиједити синовима својима и дому својему након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму што му је обећао.

²⁰ И рече Господ: вика је у Содому и Гомору велика, и гријех је њихов грдан.

²¹ Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.

²² И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,

²³ И приступив Аврам рече: хоћеш ли погубити и праведнога с неправедним?

²⁴ Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити мјесту за онијех педесет праведника што су у њему?

²⁵ Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија цијеле земље неће судити право?

²⁶ И рече Господ: ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу цијелом мјесту њих ради.

²⁷ А Аврам одговори и рече: гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.

²⁸ Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за овијех пет потрти сав град? Одговори: нећу, ако нађем четрдесет и пет.

²⁹ И стаде даље говорити, и рече: може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: нећу ради онијех четрдесет.

³⁰ Потом рече: немој се гњевити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: нећу, ако нађем тридесет.

³¹ Опет рече: гле, сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: нећу их погубити за онијех двадесет.

³² Најпослије рече: немој се гњевити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: нећу их погубити ради онијех десет.

³³ И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје мјесто.