¹ А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим:

² Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику.

³ Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;

⁴ И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.

⁵ Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте.

⁶ А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.

⁷ Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту.

⁸ Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут.

⁹ За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;

¹⁰ Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен.

¹¹ А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја,

¹² Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.

¹³ И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској.

¹⁴ А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему.

¹⁵ А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата!

¹⁶ Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом;

¹⁷ И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака.

¹⁸ И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.

¹⁹ Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.

²⁰ И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.

²¹ Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.

²² То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.

²³ Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим.

²⁴ Асаило брат Јоавов беше међу тридесеторицом, а то беху: Елханан син Додонов из Витлејема,

²⁵ Сама Арођанин, Елика Арођанин.

²⁶ Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текујанин,

²⁷ Авијезер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин,

²⁸ Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин,

²⁹ Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових,

³⁰ Венаја Пиротоњанин, Идај из долине Гаса.

³¹ Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин,

³² Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових,

³³ Сама Араранин, Ахијам син Сахаров Араранин,

³⁴ Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина.

³⁵ Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин,

³⁶ Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада,

³⁷ Селек Амонац, Нареј Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујином,

³⁸ Ира Јетранин, Гарив Јетранин,

³⁹ Урија Хетејин; свега тридесет и седам.