¹ И Авимелех син Јеровалов отиде у Сихем к браћи матере своје и рече њима и свему роду отачкога дома матере своје говорећи:

² Кажите свијем Сихемљанима: шта вам је боље, да су вам господари седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или да вам је господар један човјек? и опомињите се да сам ја кост ваша и тијело ваше.

³ Тада рекоше браћа матере његове за њ свијем Сихемљанима све те ријечи, и срце њихово приви се к Авимелеху, јер рекоше: наш је брат.

⁴ И дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритова, за које најми Авимелех људи празнова и скитнице, те иђаху за њим.

⁵ И дође у кућу оца својега у Офру, и поби браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи, на једном камену; али оста Јотам најмлађи син Јеровалов, јер се сакри.

⁶ Тада се скупише сви Сихемљани и сав дом Милов, и отидоше и поставише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему.

⁷ А кад то јавише Јотаму, отиде и стаде наврх горе Гаризина, и подигавши глас свој повика и рече им: чујте ме, Сихемљани, тако вас Бог чуо!

⁸ Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: буди нам цар.

⁹ А маслина им рече: зар ја да оставим претилину своју, којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета?

¹⁰ Потом рекоше дрвета смокви: ходи ти, буди нам цар.

¹¹ А смоква им рече: зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета?

¹² Тада рекоше дрвета виновој лози: ходи ти, буди нам цар.

¹³ А лоза им рече: зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета?

¹⁴ Тада сва дрвета рекоше трну: ходи ти, буди нам цар.

¹⁵ А трн одговори дрветима: ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиде огањ из трна и спали кедре Ливанске.

¹⁶ Тако сада, јесте ли право и поштено радили поставивши Авимелеха царем? и јесте ли добро учинили Јеровалу и дому његову? и јесте ли му учинили како вас је задужио?

¹⁷ Јер је отац мој војевао за вас и није марио за живот свој, и избавио вас је из руку Мадијанских.

¹⁸ А ви данас устасте на дом оца мојега, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш.

¹⁹ Ако сте право и поштено радили данас према Јеровалу и његову дому, веселите се с Авимелеха и он нека се весели с вас.

²⁰ Ако ли нијесте, нека изиде огањ од Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов, и нека изиде огањ од Сихемљана и од дома Милова и спали Авимелеха.

²¹ Тада побјеже Јотам, и побјегав дође у Вир, и ондје оста бојећи се Авимелеха брата својега.

²² И влада Авимелех Израиљем три године.

²³ Али Бог пусти злу вољу међу Авимелеха и међу Сихемљане; и Сихемљани изневјерише Авимелеха.

²⁴ Да би се осветила неправда учињена на седамдесет синова Јероваловијех, и крв њихова да би дошла на Авимелеха брата њихова, који их уби, и на Сихемљане, који укријепише руку његову да убије браћу своју.

²⁵ И Сихемљани пометаше му засједе по врховима горским, па плијењаху све који пролажаху мимо њих онијем путем. И би јављено Авимелеху.

²⁶ Потом дође Гал син Еведов са својом браћом, и уљезоше у Сихем, и Сихемљани се поуздаше у њ.

²⁷ И изишавши у поље браше винограде своје и газише грожђе, и веселише се; и уђоше у кућу бога својега, и једоше и пише, и псоваше Авимелеха.

²⁸ И Гал син Еведом рече: ко је Авимелех и шта је Сихем, да му служимо? Није ли син Јеровалов? А Зевул није ли његов пристав? Служите синовима Емора оца Сихемова. А што бисмо служили тому?

²⁹ О кад би тај народ био под мојом руком, да сметнем Авимелеха! И рече Авимелеху: прикупи војску своју, и изиди.

³⁰ А кад чу Зевул, управитељ градски, ријечи Гала сина Еведова, разгњеви се врло.

³¹ И посла тајно посланике к Авимелеху и поручи му: ево Гал син Еведов и браћа му дођоше у Сихем, и ево побунише град на те.

³² Него устани ноћу ти и народ што је с тобом, и засједи у пољу.

³³ А ујутру кад сунце огране, дигни се и удари на град; и ево он и народ који је с њим изићи ће преда те, па учини с њим што ти може рука.

³⁴ И Авимелех уста ноћу и сав народ што бјеше са њим; и засједоше Сихему у четири чете.

³⁵ А Гал син Еведов изиде и стаде пред вратима градским; а Авимелех и народ што бјеше са њим изиде из засједе.

³⁶ А Гал видјев народ рече Зевулу: ено народ слази сврх горе. А Зевул му одговори: од сјена горскога чине ти се људи.

³⁷ Опет проговори Гал и рече: ено народ слази с виса, и чета једна иде путем к шуми Меоненимској.

³⁸ А Зевул му рече: гдје су ти сада уста, којима си говорио: ко је Авимелех да му служимо? Није ли то онај народ који си презирао? Изиди сада, и биј се с њим.

³⁹ И изиде Гал пред Сихемљанима, и поби се с Авимелехом.

⁴⁰ Али Авимелех га потјера, и он побјеже од њега; и падоше многи побијени до самијех врата градских.