¹ Ријеч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех, што видје за Самарију и за Јерусалим.

² Чујте, сви народи, слушај, земљо и што је на њој, и Господ Бог да вам је свједок, Господ из свете цркве своје.

³ Јер, гле, Господ излази из мјеста својега, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским.

⁴ И горе ће се растопити пред њим, и долине ће се расјести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен.

⁵ Све је то за злочинство Јаковљево и за гријехе дома Израиљева. Које је злочинство Јаковљево? није ли Самарија? које су висине Јудине? није ли Јерусалим?

⁶ Зато ћу учинити од Самарије гомилу у пољу да се саде виногради, и побацаћу камење њезино у долину и открићу јој темеље.

⁷ И сви резани ликови њезини разбиће се, и сви ће се дарови њезини сажећи огњем, и све ћу идоле њезине потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска.

⁸ Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го; плакаћу као змајеви и тужићу као сове.

⁹ Јер јој се ране не могу исцијелити, дођоше до Јуде, допријеше до врата мојега народа, до Јерусалима.

¹⁰ Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху.

¹¹ Изиди, становнице Сафирска, с голом срамотом; становница Сананска неће изаћи; жалост Вет-езилска неће вам дати станка.

¹² Јер становница Маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата Јерусалимских.

¹³ Упрегни брзе коње у кола, становнице Лахиска, која си почетак гријеху кћери Сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева.

¹⁴ Зато пошљи даре Моресету Гатском; домови Ахсивски превариће цареве Израиљеве.

¹⁵ Још ћу ти довести нашљедника, становнице Мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве.

¹⁶ Начини се ћелава и остризи се за милом дјецом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство.

¹ Тешко онима који смишљају безакоње и о злу се труде на постељама својим, и кад сване извршују, јер им је сила у руци.

² Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човјеку и кући његовој, човјеку и нашљедству његову.

³ Зато овако вели Господ: ево, ја мислим зло томе роду, из којега нећете извући вратова својих, нити ћете ходити поносито, јер ће бити зло вријеме.

⁴ У оно вријеме говориће се прича о вама, и нарицаће се жалосно говорећи: пропадосмо; промијени дио народа мојега; како ми узе! узевши њиве наше раздијели.

⁵ Зато нећеш имати никога ко би ти повукао уже за ждријеб у збору Господњем.

⁶ Немојте пророковати, нека они пророкују; ако им не пророкују, неће отступити срамота.

⁷ О ти, који се зовеш дом Јаковљев, је ли се умалио дух Господњи? јесу ли то дјела његова? еда ли моје ријечи нијесу добре ономе који ходи право?

⁸ А народ се мој прије подиже као непријатељ; преко хаљине скидате плашт с онијех који пролазе не бојећи се, који се враћају из боја.

⁹ Жене народа мојега изгоните из милијех кућа њиховијех, од дјеце њихове отимате славу моју навијек.

¹⁰ Устаните и идите, јер ово није почивалиште; што се оскврни, погубиће вас погибљу великом.

¹¹ Ако ко ходи за вјетром и казује лажи говорећи: пророковаћу ти за вино и за силовито пиће; тај ће бити пророк овоме народу.

¹² Доиста ћу те сабрати свега, Јакове, доиста ћу скупити остатак Израиљев; поставићу их заједно као овце Восорске, као стадо усред тора њихова, биће врева од људства.

¹³ Пред њима ће ићи који разбија; они ће разбити и проћи кроз врата, и изаћи ће; и цар ће њихов ићи пред њима, и Господ ће бити пред њима.

¹ Зато рекох: чујте, поглавице Јаковљеве и кнезови дома Израиљева, не треба ли вам знати шта је право?

² Који мрзите на добро а љубите зло, садирете кожу с њих и месо с кости њиховијех;

³ И једете месо народа мојега и садирете кожу с њих и кости им пребијате, и сасијецате као у лонац и као месо у котао.

⁴ Тада ће викати ка Господу, али их неће услишити, него ће сакрити лице своје од њих у оно вријеме, како они зло радише.

⁵ Овако вели Господ за пророке који заводе мој народ, који гризу зубима својим и вичу: мир; и ако им ко не да ништа у уста, дижу рат на њ.

⁶ Зато ће вам утвара бити ноћ и прорицање ваше тама; и сунце ће заћи тијем пророцима и дан ће им се смрачити.

⁷ Тада ће се постидјети видиоци, и врачари ће се посрамити, и сви ће застријети усне своје, јер неће бити одговора Божијега.

⁸ Али ја сам пун силе од духа Господњега, и суда и храбрости да кажем Јакову злочинство његово и Израиљу гријех његов.

⁹ Чујте ово, поглавице дома Јаковљева и кнезови дома Израиљева, који се гадите на правду, и све што је право изврћете;

¹⁰ Који градите Сион крвљу и Јерусалим безакоњем.

¹¹ Поглавари његови суде по миту, и свештеници његови уче за плату, и пророци његови гатају за новце, а на Господа се ослањају говорећи: није ли Господ усред нас? неће доћи зло на нас.

¹² Зато ће се с вас Сион преорати као њива, и Јерусалим ће постати гомила, и гора од дома висока шума.

¹ Али ће у пошљедња времена бити утврђена гора дома Господњега наврх гора и узвишена изнад хумова, и народи ће се стјецати к њој.

² И ићи ће многи народи говорећи: ходите, да идемо на гору Господњу и у дом Бога Јаковљева, и учиће нас својим путовима, и ходићемо његовијем стазама; јер ће из Сиона изаћи закон и ријеч Господња из Јерусалима.

³ И судиће међу многим народима, и покараће јаке народе надалеко, и они ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове; неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити рату.

⁴ Него ће сједјети сваки под својом виновом лозом и под смоквом, и неће бити никога да их плаши; јер уста Господа над војскама рекоше.

⁵ Јер ће сви народи ходити сваки у име бога својега; а ми ћемо ходити у име Господа Бога својега увијек и довијека.

⁶ У то вријеме, говори Господ, сабраћу хроме, и скупићу одагнане и којима зло учиних.

⁷ И учинићу од хромијех остатак и од одагнаних силан народ; и Господ ће царовати над њима на гори Сиону отсада и довијека.

⁸ И ти, куло стаду, стијено кћери Сионској, теби ће доћи, доћи ће прва власт, царство кћери Јерусалимске.

⁹ Зашто вичеш тако јако? нема ли цара у теби? еда ли изгибоше твоји савјетници, те те обузеше болови као породиљу?

¹⁰ Мучи се и вичи, кћери Сионска, као породиља, јер ћеш изаћи из града и становаћеш у пољу, и отићи ћеш у Вавилон; ондје ћеш се ослободити, ондје ће те искупити Господ из руку непријатеља твојих.

¹¹ А сада се сабраше на те многи народи говорећи: да се оскврни, и да се очи наше нагледају Сиона.

¹² Али не знају мисли Господњих, нити разумију намјере његове, јер их је скупио као снопље на гумно.

¹³ Устани и врси, кћери Сионска, јер ћу ти начинити рог гвозден, и копита ћу ти начинити мједена, те ћеш сатрти многе народе, и посветићу Господу благо њихово и имање њихово Господу све земље.

¹ Сабери се сада у чете, четнице, опсједи нас, нека бију прутом по образу судију Израиљева.

² А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудинијем, из тебе ће ми изаћи који ће бити господар у Израиљу, којему су изласци од почетка, од вјечнијех времена.

³ Зато ће их оставити докле не роди она која ће родити; тада ће се остатак браће његове вратити са синовима Израиљевијем.

⁴ И стајаће и пашће их силом Господњом, величанством имена Господа Бога својега; и они ће наставати, јер ће он тада бити велик до крајева земаљских.

⁵ И он ће бити мир; кад дође Асирац у нашу земљу, и кад ступи у дворе наше, тада ћемо подигнути на њ седам пастира и осам кнезова из народа.

⁶ И они ће опасти земљу Асирску мачем и земљу Невродову на вратима његовијем; и он ће нас избавити од Асирца кад дође у нашу земљу и кад ступи на међу нашу.

⁷ И остатак ће Јаковљев бити усред многих народа као роса од Господа и као ситан дажд по трави, која не чека човјека нити се узда у синове човјечије.

⁸ И остатак ће Јаковљев бити међу народима, усред многих народа, као лав међу звијерима шумским, као лавић међу стадима оваца, који кад иде тлачи и растрже и нема никога да избави.

⁹ Рука ће ти се узвисити над противницима твојим, и сви ће се непријатељи твоји истријебити.

¹⁰ И у оно ћу вријеме, говори Господ, истријебити коње исред тебе и потрћу кола твоја.

¹¹ И затрћу градове у твојој земљи, и развалићу сва тврда мјеста твоја;

¹² И истријебићу врачање из руку твојих, и нећеш имати гатара;

¹³ И истријебићу ликове твоје резане и ступове твоје исред тебе, и нећеш се више клањати дјелу руку својих;

¹⁴ И искоријенићу гајеве твоје исред тебе, и раскопаћу градове твоје,

¹⁵ И извршићу освету с гњевом и љутином на народима који не слушаше.

¹ Слушајте шта говори Господ: устани, суди се с горама, и нека чују хумови глас твој.

² Слушајте, горе и тврди темељи земаљски, парбу Господњу, јер Господ има парбу с народом својим, и с Израиљем се суди.

³ Народе мој, шта сам ти учинио? и чим сам ти досадио? Одговори ми.

⁴ Јер те изведох из земље Мисирске и искупих из куће ропске и послах пред тобом Мојсија, Арона и Марију.

⁵ Народе мој, опомени се што науми Валак цар Моавски и што му одговори Валам син Веоров, од Ситима до Галгала шта би, да познаш правду Господњу.

⁶ Су чим ћу доћи пред Господа да се поклоним Богу вишњему хоћу ли доћи преда њ са жртвама паљеницама? с теоцима од године?

⁷ Хоће ли Господу бити миле тисуће овнова? десетине тисућа потока уља? хоћу ли дати првенца својега за пријеступ свој? плод утробе своје за гријех душе своје?

⁸ Показао ти је, човјече, што је добро; и шта Господ иште од тебе осим да чиниш што је право и да љубиш милост и да ходиш смјерно с Богом својим?

⁹ Глас Господњи виче граду, и ко је мудар види име твоје; слушајте прут и онога који га је одредио.

¹⁰ Није ли јоште у кући безбожниковој благо неправо? и ефа крња, гадна?

¹¹ Хоће ли ми бити чист у кога су мјерила лажна и у тобоцу пријеварно камење?

¹² Јер су богатуни његови пуни неправде, и становници говоре лаж, и у устима им је језик пријеваран.

¹³ Зато ћу те и ја бити да оболиш, пустошићу те за гријехе твоје.

¹⁴ Ти ћеш јести, али се нећеш наситити, и падање твоје биће усред тебе; и склањаћеш, али нећеш избавити, и што избавиш предаћу мачу.

¹⁵ Ти ћеш сијати, али нећеш жети; ти ћеш циједити маслине, али се нећеш намазати уљем, и маст, али нећеш пити вина.

¹⁶ Јер се држе уредбе Амријеве и сва дјела дома Ахавова, и ходите по савјетима њиховијем, да те предам у погибао, и становнике његове у потсмијех, и носићете срамоту народа мојега.

¹ Тешко мени! јер сам као кад се обере љетина, као кад се пабирчи послије брања виноградскога; нема грозда за јело, ранога воћа жели душа моја.

² Неста побожнога са земље и нема правога међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата својега мрежом.

³ Да чине зло објема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је.

⁴ Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје, дође, сада ће се смести.

⁵ Не вјерујте пријатељу, не ослањајте се на вођа; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих.

⁶ Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човјеку домашњи његови.

⁷ Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења својега; услишиће ме Бог мој.

⁸ Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако сједим у мраку, Господ ће ми бити видјело.

⁹ Подносићу гњев Господњи, јер му згријеших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видјело, видјећу правду његову.

¹⁰ Непријатељица ће моја видјети, и срам ће је покрити, која ми говори: гдје је Господ Бог твој? очи ће је моје видјети; сада ће се она погазити као блато на улицама.

¹¹ У које се вријеме сазидају зидови твоји, у то ће вријеме отићи заповијест надалеко;

¹² У то ће вријеме долазити к теби од Асирске до тврдијех градова, и од тврдијех градова до ријеке, и од мора до мора, и од горе до горе.

¹³ А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дјела њиховијех.

¹⁴ Паси народ свој с палицом својом, стадо нашљедства својега, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо вријеме.

¹⁵ Као у вријеме кад си изашао из земље Мисирске показаћу му чудеса.

¹⁶ Народи ће видјети, и постидјеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглухнути.

¹⁷ Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дркћући ижљешће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашему, и тебе ће се бојати.

¹⁸ Ко је Бог као ти? који прашта безакоње и пролази пријеступе остатку од нашљедства својега, не држи довијека гњева својега, јер му је мила милост.

¹⁹ Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све гријехе њихове.

²⁰ Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо вријеме.