¹ И рече Господ Мојсију и Арону у земљи Мисирској говорећи:

² Овај мјесец да вам је почетак мјесецима, да вам је први мјесец у години.

³ Кажите свему збору Израиљеву и реците: десетога дана овога мјесеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом;

⁴ Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи сусједа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре.

⁵ А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.

⁶ И чувајте га до четрнаестога дана овога мјесеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече.

⁷ И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести.

⁸ И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хљебом пријеснијем и са зељем горким нека једу.

⁹ Немојте јести сирово ни у води кухано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом.

¹⁰ И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би што остало до јутра, спалите на ватри.

¹¹ А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.

¹² Јер ћу проћи по земљи Мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи Мисирској од човјека до живинчета, и судићу свијем боговима Мисирским, ја Господ.

¹³ А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи Мисирској.

¹⁴ И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од кољена до кољена; празнујте га законом вјечнијем.

¹⁵ Седам дана једите хљебове пријесне, и првога дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео што с квасцем од првога дана до седмога, истријебиће се она душа из Израиља.

¹⁶ Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим што треба за јело свакој души, то ћете само готовити.

¹⁷ И држите дан пријеснијех хљебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље Мисирске; држите тај дан од кољена до кољена законом вјечнијем.

¹⁸ Првога мјесеца четрнаести дан увече почните јести пријесне хљебове па до двадесет првога дана истога мјесеца увече.

¹⁹ За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео што с квасцем, истријебиће се она душа из збора Израиљева, био дошљак или рођен у земљи.

²⁰ Ништа с квасцем немојте јести, него једите хљеб пријесан по свијем становима својим.

²¹ И сазва Мојсије све старјешине Израиљске, и рече им: изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху.

²² И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здјели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здјели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра.

²³ Јер ће заћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија.

²⁴ И држите ово као закон теби и синовима твојим довијека.

²⁵ И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.

²⁶ И кад вам реку синови ваши: каква вам је то служба?

²⁷ Реците: ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се.

²⁸ И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповједи Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише.

²⁹ А око поноћи поби Господ све првенце у земљи Мисирској од првенца Фараонова који шћаше сједјети на пријестолу његову до првенца сужња у тамници, и што год бјеше првенац од стоке.

³⁰ Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не бјеше куће у којој не би мртваца.

³¹ И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: устајте, идите из народа мојега и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе.

³² Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите.

³³ И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: изгибосмо сви.

³⁴ И народ узе тијесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја.

³⁵ И учинише синови Израиљеви по заповијести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрнијех и накита златнијех и хаљина.

³⁶ И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако оплијенише Мисирце.

³⁷ И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина тисућа пјешака, самијех људи осим дјеце.

³⁸ И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много.

³⁹ И од тијеста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пријесне, јер не бјеше ускисло кад их потјераше Мисирци, те не могаше оклијевати, нити спремише себи брашњенице.

⁴⁰ А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година.

⁴¹ И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље Мисирске.