¹ И рече Господ Мојсију: истеши себи двије плоче од камена као што су биле прве, да напишем на тијем плочама ријечи које су биле на првијем плочама, које си разбио.

² И буди готов за сјутра да рано изађеш на гору Синајску, и станеш преда ме на врх горе.

³ Али нека нико не иде с тобом, и нико нека се не покаже на свој гори, ни овце ни говеда да не пасу близу горе.

⁴ И истеса Мојсије двије плоче од камена као што су биле прве, и уставши рано изађе на гору Синајску, као што му заповједи Господ, и узе у руку своју двије плоче камене.

⁵ А Господ сиђе у облаку, и стаде ондје с њим, и повика по имену: Господ.

⁶ Јер пролазећи Господ испред њега викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем и истином.

⁷ Који чува милост тисућама, прашта безакоња и неправде и гријехе, који не правда кривога, и походи гријехе отачке на синовима и на унуцима до трећега и четвртога кољена.

⁸ А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се,

⁹ И рече: ако сам нашао милост пред тобом, Господе, нека иде Господ посред нас, јер је народ тврдоврат; и опрости нам безакоње наше и гријех наш, и узми нас за нашљедство.

¹⁰ А он рече: ево постављам завјет; пред цијелим народом твојим учинићу чудеса, која нијесу учињена нигдје на земљи ни у ком народу, и видјећете дјело Господње сав народ, међу којим си, јер ће бити страшно што ћу ја учинити с тобом.

¹¹ Држи што ти данас заповједам; ево, ја ћу изагнати испред тебе Амореје и Хананеје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.

¹² Чувај се да не хваташ вјере с онима који живе у земљи у коју ћеш доћи, да ти не буду замка усред тебе.

¹³ Него олтаре њихове оборите, и ликове њихове изломите, и гајеве њихове исијеците.

¹⁴ Јер не ваља да се клањаш другому богу: јер се Господ зове ревнитељ, Бог је ревнитељ.

¹⁵ Немој хватати вјере с онима који живе у оној земљи, да не би чинећи прељубу за боговима својим и приносећи жртву боговима својим позвали те, и ти јео жртве њихове.

¹⁶ И да не би кћерима њиховијем женио синове своје, и да не би кћери њихове чинећи прељубу за боговима својим учиниле да синови твоји чине прељубу за боговима њиховијем.

¹⁷ Ливених богова не гради себи.

¹⁸ Празник пријеснијех хљебова држи; седам дана једи пријесне хљебове, као што сам ти заповједио, на вријеме, мјесеца Авива, јер си тога мјесеца изашао из Мисира.

¹⁹ Све што отвора материцу моје је, и свако мушко у стоци твојој што отвора материцу, говече или ситна стока.

²⁰ Али магаре које отвори материцу откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат; и свакога првенца између синова својих откупи; и да се нико не покаже празан преда мном.

²¹ Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини.

²² Празнуј празник седмица, првина жетве пшеничне, и празник бербе на свршетку године.

²³ Три пута у години да се свако мушко између вас покаже пред Господом Богом Израиљевим.

²⁴ Јер ћу изагнати народе испред тебе, и међе твоје раширићу, и нико неће пожељети земље твоје, кад станеш долазити да се покажеш пред Господом Богом својим три пута у години.

²⁵ Немој приносити крви од жртве моје уз хљебове киселе, и да не преноћи до јутра жртва празника пасхе.

²⁶ Првине од првога рода земље своје донеси у кућу Господа Бога својега; немој кухати јарета у млијеку мајке његове.

²⁷ И рече Господ Мојсију: напиши себи те ријечи; јер по тијем ријечима учиних завјет с тобом и с Израиљем.

²⁸ И Мојсије оста ондје код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хљеба не једући ни воде пијући; и написа Господ на плоче ријечи завјета, десет ријечи.

²⁹ И кад Мојсије слажаше с горе Синајске, и држаше у руци двије плоче свједочанства слазећи с горе, не знађаше да му кожа на лицу поста свијетла докле говораше с њим.

³⁰ И видје Арон и сви синови Израиљеви Мојсија, а то му се свијетли кожа на лицу, и не смјеше приступити к њему.

³¹ Али их зовну Мојсије, и вратише се к њему Арон и сви главари у збору, и говори с њима Мојсије.

³² Потом приступише сви синови Израиљеви, и заповједи им све што му каза Господ на гори Синајској.

³³ А кад им Мојсије изговори, застрије лице своје покривалом.

³⁴ Али кад Мојсије долажаше пред Господа да с њим говори, скидаше покривало докле не би изашао; а изашавши казиваше синовима Израиљевијем што му се заповједаше.

³⁵ Тада виђаху синови Израиљеви лице Мојсијево, гдје се свијетли кожа на лицу његову, те Мојсије опет застираше покривалом лице своје докле не би опет ушао да говори с њим.