¹ А ово су закони које ћеш им поставити:

² Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.

³ Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.

⁴ Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам.

⁵ Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан,

⁶ Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека.

⁷ Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.

⁸ Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу.

⁹ Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери.

¹⁰ Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице.

¹¹ Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.

¹² Ко удари човека, те умре, да се погуби.

¹³ Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.

¹⁴ Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби.

¹⁵ Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби.

¹⁶ Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби.

¹⁷ Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби.

¹⁸ Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,

¹⁹ Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати.

²⁰ Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;

²¹ Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац.

²² Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;

²³ Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,

²⁴ Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,

²⁵ Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.

²⁶ Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово.

²⁷ И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов.

²⁸ Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив.

²⁹ Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби.

³⁰ Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.

³¹ Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.

³² Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.

³³ Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац,

³⁴ Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово.

³⁵ Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе.

³⁶ Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.