¹ Још рече Господ Мојсију говорећи:

² Кажи синовима Израиљевим, и реци им: кад ко завјетује душу своју Господу, ти га уцијени:

³ А овако ћеш цијенити: мушко од двадесет година до шездесет цијенићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.

⁴ Ако буде женско, цијенићеш тридесет сикала.

⁵ Ако је од пет до двадесет година,цијенићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.

⁶ Ако је од једнога мјесеца до пет година, цијенићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш цијенити три сикла сребра.

⁷ Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, цијенићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.

⁸ Ако је сиромах да не може платити цијене, онда нека дође к свештенику да га уцијени свештеник, и према ономе што може дати који се завјетовао, нека га свештеник уцијени.

⁹ Ако би завјетовао живинче од онијех што се приносе Господу, што год да Господу, свето је.

¹⁰ Да га не промијени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како промијенио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.

¹¹ Ако ли би завјетовао живинче нечисто од онијех што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;

¹² И нека га прецијени свештеник, било добро или рђаво; и како га прецијени свештеник, тако да буде.

¹³ Ако би га хтио откупити, нека на цијену твоју дометне још пети дио.

¹⁴ Кад би ко завјетовао кућу своју, да је света Господу, нека је прецијени свештеник, била добра или рђава; како је прецијени свештеник, тако да буде.

¹⁵ Ако би онај који завјетује хтио откупити кућу своју, нека на цијену твоју дометне још пети дио, па нека је његова.

¹⁶ Ако би ко завјетовао Господу дио њиве своје, цијенићеш је према усјеву: гомер јечма гдје се посије, цијенићеш педесет сикала сребра.

¹⁷ Ако би од опросне године завјетовао њиву своју, нека остане по твојој цијени.

¹⁸ Ако ли послије опросне године завјетује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цијене.

¹⁹ И ако би хтио откупити њиву своју онај који је завјетује, нека дометне на цијену твоју још пети дио, и нека буде његова.

²⁰ Али ако не откупи њиве, и њива се прода другоме, не може се више откупити;

²¹ Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива завјетована, свештеникова нека буде.

²² Ако ли би ко завјетовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,

²³ Свештеник нека му прорачуна цијену до године опросне, и нека у онај дан да ту цијену да буде ствар света Господу.

²⁴ А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.

²⁵ А свака цијена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.

²⁶ Али првина од стоке, које су Господње, нико да не завјетује, било говече или ситна стока, јер је Господње.

²⁷ Ако ли би било од животиња нечистијех, онда нека откупи по твојој цијени дометнув пети дио озго; ако ли се откупи, нека се прода по твојој цијени.

²⁸ Али ни једна ствар завјетована, што ко завјетује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар завјетована светиња је над светињама Господу.

²⁹ Живинче завјетовано, које човјек завјетује, да се не откупљује, него да се убије.

³⁰ И сваки десетак земаљски од усјева земаљскога и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.

³¹ Али ко би хтио откупити што десетка својега, нека на цијену дометне још пети дио.

³² И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.

³³ Да се не бира добро ни рђаво, да се не мијења; ако ли би се како год промијенило, онда нека буде и оно и друго промијењено света ствар, и да се не откупи.

³⁴ Ово су заповијести које заповједи Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори Синајској.