¹ Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну вјеру у правди Бога нашега и спаса Исуса Христа:

² Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашега.

³ Будући да су нам све божанствене силе његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем онога који нас позва славом и добродјетељу,

⁴ Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате дијел у Божијој природи, ако утечете од тјелеснијех жеља овога свијета.

⁵ И не само ово окрените све старање своје да покажете у вјери својој добродјетељ, а у добродјетељи разум,

⁶ А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,

⁷ А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.

⁸ Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лијене нити без плода у познању Господа нашега Исуса Христа.

⁹ А ко нема овога слијеп је, и пипа заборавивши очишћење од старијех својијех гријеха.

¹⁰ Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погријешити никад;

¹¹ Јер вам се тако обилно допусти улазак у вјечно царство Господа нашега и спаса Исуса Христа.

¹² Зато се нећу олијенити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;

¹³ Јер мислим да је право докле сам год у овом тијелу да вас будим опомињањем,

¹⁴ Знајући да ћу скоро тијело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

¹⁵ А трудићу се свакојако да се и по растанку мојему можете опомињати овога;

¹⁶ Јер вам не показасмо силе и доласка Господа нашега Исуса Христа по приповијеткама мудро измишљенијем, него смо сами видјели славу његову.

¹⁷ Јер он прими од Бога оца част и славу кад дође к њему такови глас: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи.

¹⁸ И овај глас ми чусмо гдје сиђе с неба кад бијасмо с њим на светој гори.

¹⁹ И имамо најпоузданију пророчку ријеч, и добро чините што пазите на њу, ако на видјело које свијетли у тамноме мјесту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашима.

²⁰ И ово знајте најприје да ниједно пророштво књижевно не бива по своме казивању;

²¹ Јер никад пророштво не би од човјечије воље, него научени од светога Духа говорише свети Божији људи.

¹ А бијаше и лажнијех пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажнијех учитеља, који ће унијети јереси погибли, и одрицаће се господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао.

² И многи ће поћи за њиховијем нечистотама којима ће се хулити на пут истине.

³ И у лакомству ловиће вас измишљенијем ријечима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дријема.

⁴ Јер кад Бог не поштедје анђела који сагријешише, него их метну у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд;

⁵ И првога свијета не поштедје, него сачувавши самосмога Ноја, проповједника правде, наведе потоп на свијет безбожнички;

⁶ И градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди, и постави углед безбожницима који би постали;

⁷ И избави праведнога Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења;

⁸ Јер кад живљаше праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дјела, мучаше од дана до дана праведну душу;

⁹ Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни;

¹⁰ А особито оне који иду за тјелеснијем жељама нечистоте, и не маре за поглаварство, и који су безобразни и самовољни, и не дркћу хулећи на славу.

¹¹ Кад анђели, који већу снагу и силу имају, не изговарају на њих пред Господом хулнога суда;

¹² А они, као неразумна животиња, која је од природе на то створена да се хвата и коље, хуле на оно што не разумију, и у погибли својој пропашће

¹³ Примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и гријех, који се хране својијем пријеварама, једући с вама;

¹⁴ Имајући очи пуне прељубочинства и непрестанога гријеха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, дјеца клетве;

¹⁵ Оставивши прави пут, зађоше, и иду путем Валаама Восорова, коме омиље плата неправедна;

¹⁶ Али би покаран за своје безакоње: скот нијеми проговоривши гласом човјечијим забрани безумље пророково.

¹⁷ Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне вјетрови, за које се чува мрак тамни вавијек.

¹⁸ Јер говорећи поносите и лажљиве ријечи прелашћују на нечистоте тјелеснијех жеља оне који отскора бјеже од онијех што живе у пријевари.

¹⁹ И обећавају им слободу а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује.

²⁰ Јер ако одбјегну од нечистоте свијета познањем Господа и спаса нашега Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им пошљедње горе од првога;

²¹ Јер им бјеше боље да не познаше пута правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповијести која им је предана.

²² Јер им се догоди истинита приповијест: пас се повраћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу.

¹ Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум,

² Да се опомињете ријечи које су напријед казали свети пророци, и заповијести својијех апостола од Господа и спаса.

³ И ово знајте најприје да ће у пошљедње дане доћи ругачи који ће живљети по својијем жељама,

⁴ И говорити: гдје је обећање доласка његова? Јер откако оци помријеше све стоји тако од почетка створења.

⁵ Јер навалице неће да знаду да су небеса била отприје и земља из воде и усред воде Божијом ријечи.

⁶ Зато тадашњи свијет би водом потопљен и погибе.

⁷ А садашња небеса и земља том истом ријечи задржана су те се чувају за дан страшнога суда и погибли безаконијех људи.

⁸ Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан.

⁹ Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање.

¹⁰ Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти а земља и дјела што су на њој изгорјеће.

¹¹ Кад ће се дакле ово све раскопати, каковијем треба вама бити у светом живљењу и побожности,

¹² Чекајући и желећи да буде скорије долазак Божијега дана, којега ће се ради небеса спалити и раскопати, и стихије од ватре растопити?

¹³ Али чекамо по обећању његову ново небо и нову земљу, гдје правда живи.

¹⁴ Зато љубазни, чекајући ово старајте се да вас он нађе чисте и праве у миру.

¹⁵ И трпљење Господа нашега држите за спасење; као што вам и љубазни наш брат Павле по даној му премудрости писа.

¹⁶ Као што говори о овоме и у свима својијем посланицама, у којима имају неке ствари тешке разумјети, које ненаучени и неутврђени изврћу, као и остала писма, на своју погибао.

¹⁷ А ви дакле, љубазни, знајући напријед, чувајте се да пријеваром безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од своје тврђе;

¹⁸ Него напредујте у благодати и у познању Господа нашега и спаса Исуса Христа. Њему слава и сад и у вјечна времена. Амин.