¹ Од старјешине Гају љубазноме, којега ја љубим ва истину.

² Љубазни! молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро.

³ Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посвједочише твоју истину, како ти у истини живиш.

⁴ Немам веће радости од ове да чујем моја дјеца у истини да ходе.

⁵ Љубазни! вјерно радиш што чиниш браћи и гостима,

⁶ Који посвједочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом.

⁷ Јер имена његова ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца.

⁸ Ми смо дакле дужни примати такове, да будемо помагачи истини.

⁹ Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас.

¹⁰ Зато, ако дођем, споменућу његова дјела која твори ружећи нас злијем ријечима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтјели да их примају, и изгони их из цркве.

¹¹ Љубазни! не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не видје Бога.

¹² Димитрију свједочише сви, и сама истина; а и ми свједочимо; и знате да је свједочанство наше истинито.

¹³ Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем;

¹⁴ Него се надам да ћу те скоро видјети; и из уста говорити.

¹⁵ Мир ти! поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.