¹ А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама.

² Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо;

³ Јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу.

⁴ Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли

⁵ И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,

⁶ И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.

⁷ Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.

⁸ Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети.

⁹ Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;

¹⁰ Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа.

¹¹ Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту.

¹² Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају.

¹³ А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас.

¹⁴ Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим,

¹⁵ Не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно,

¹⁶ Да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено.

¹⁷ А који се хвали, Господом нека се хвали.

¹⁸ Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.