¹ И видјех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема.

² И ја Јован видјех град свети, Јерусалим нов, гдје силази од Бога с неба, приправљен као невјеста украшена мужу својему.

³ И чух глас велики с неба гдје говори: ево скиније Божије међу људима, и живљеће с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов.

⁴ И Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође.

⁵ И рече онај што сјеђаше на пријестолу: ево све ново творим. И рече ми: напиши, јер су ове ријечи истините и вјерне.

⁶ И рече ми: сврши се. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава.

⁷ Који побиједи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син.

⁸ А страшљивима и невјернима и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је дијел у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга.

⁹ И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњенијех седам зала пошљедњијех, и рече ми говорећи: ходи да ти покажем невјесту, јагњетову жену.

¹⁰ И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, гдје силази с неба од Бога,

¹¹ И имаше славу Божију; и свјетлост његова бијаше као драги камен, као камен јаспис свијетли,

¹² И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест кољена Израиљевијех.

¹³ Од истока врата троја, и од сјевера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја.

¹⁴ И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола јагњетовијех.

¹⁵ И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измјери град и врата његова и зидове његове.

¹⁶ И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измјери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је.

¹⁷ И размјери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мјери човјечијој, која је анђелова.

¹⁸ И бјеше грађа зидова његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло.

¹⁹ И темељи зидова градскијех бијаху украшени свакијем драгијем камењем: први темељ бијаше јаспис, други сапфир, трећи халкидон, четврти смарагд,

²⁰ Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.

²¹ И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата бијаху од једнога зрна бисера: и улице градске бијаху злато чисто, као стакло пресвијетло.

²² И цркве не видјех у њему: јер је њему црква Господ Бог сведржитељ, и јагње.

²³ И град не потребује ни сунца ни мјесеца да свијетле у њему; јер га слава Божија просвијетли, и жижак је његов јагње.

²⁴ И народи који су спасени ходиће у видјелу његову, и цареви земаљски донијеће славу и част своју у њега.

²⁵ И врата његова неће се затворати дању, јер ондје ноћи неће бити.

²⁶ И донијеће славу и част незнабожаца у њега.

²⁷ И неће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи јагњета.