¹ И послије овога видјех другога анђела гдје силази са неба, који имаше област велику; и земља се засвијетли од славе његове.

² И повика јакијем гласом говорећи: паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистијех и мрскијех; јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе;

³ И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њезине.

⁴ И чух глас други с неба који говори: изиђите из ње, народе мој, да се не помијешате у гријехе њезине, и да вам не науде зла њезина.

⁵ Јер гријеси њезини допријеше тја до неба, и Бог се опомену неправде њезине.

⁶ Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по дјелима њезинима: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пута онолико.

⁷ Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу својему: сједим као царица, и нијесам удовица, и жалости нећу видјети.

⁸ За то ће у један дан доћи зла њезина: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди.

⁹ И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и бјеснише, кад виде дим горења њезина,

¹⁰ Издалека стојећи од страха мука њезинијех и говорећи: јаох! јаох! граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој!

¹¹ И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њиховијех товара нико више не купује;

¹² Товара злата и сребра и камења драгога и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и свакога мирисног дрвета, и свакојакијех судова од филдиша, и свакојакијех судова од најскупљега дрвета, мједи и гвожђа и мермера,

¹³ И цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и тјелеса и душа човјечијих.

¹⁴ И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га нећеш наћи.

¹⁵ Трговци који се овијем товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њезина, плачући и јаучући,

¹⁶ И говорећи: јаох! јаох! граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгијем и бисером;

¹⁷ Јер у један час погибе толико богатство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека,

¹⁸ И викаху, видјевши дим горења њезина, и говораху: ко је био као овај град велики?

¹⁹ И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: јаох! јаох! граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његова, јер у један час опустје!

²⁰ Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему.

²¹ И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: тако ће са хуком бити бачен Вавилон град велики, и неће се више наћи;

²² И глас гудача и пјевача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каква заната неће се више наћи у теби, и хука камења воденичнога неће се чути у теби;

²³ И видјело жишка неће се више свијетлити у теби, и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби; јер трговци твоји бијаху бољари земаљски, јер твојијем чарањем преварени бише сви народи.

²⁴ И у њему се нађе крв пророчка и светијех, и свију који су побијени на земљи.