¹ А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум дакле надима, а љубав поправља.

² Ако ли ко мисли да што зна, не зна још ништа као што треба знати.

³ А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.

⁴ А за јело идолскијех жртава, знамо да идол није ништа на свијету, и да нема другога Бога осим јединога.

⁵ Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:

⁶ Али ми имамо само једнога Бога оца, од којега је све, и ми у њему, и једнога Господа Исуса Христа, кроз којега је све, и ми кроза њ.

⁷ Али нема сватко разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савјест њихова, слаба будући, погани се.

⁸ Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.

⁹ Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.

¹⁰ Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви гдје сједиш за трпезом, неће ли његова савјест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?

¹¹ И с твога разума погинуће слаби брат, за којега Христос умрије.

¹² Тако кад се гријешите о браћу, и бијете њихову слабу савјест, о Христа се гријешите.

¹³ Зато ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса довијека, да не саблазним брата својега.