¹ Угледајте се на мене, као и ја на Христа.

² Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповијести као што вам предадох.

³ Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.

⁴ Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.

⁵ И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је све једно као да је обријана.

⁶ Ако се дакле не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.

⁷ Али муж да не покрива главе, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.

⁸ Јер није муж од жене него жена од мужа.

⁹ Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.

¹⁰ Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.

¹¹ Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.

¹² Јер како је жена од мужа, тако је и муж од жене; а све је од Бога.

¹³ Сами међу собом судите је ли лијепо да се жена гологлава моли Богу?

¹⁴ Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;

¹⁵ А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана мјесто покривала.

¹⁶ Ако ли је ко свадљив, ми таковога обичаја немамо, нити цркве Божије.

¹⁷ Али ово заповиједајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.

¹⁸ Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто вјерујем од овога.

¹⁹ Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.

²⁰ А кад се скупите на једно мјесто, не једе се вечера Господња.

²¹ Јер сваки своју вечеру узме најприје и једе, и тако један гладује а други се опија.

²² Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.

²³ Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хљеб.

²⁴ И захваливши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.

²⁵ Тако и чашу, по вечери, говорећи: ово је чаша нови завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.

²⁶ Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.

²⁷ Тако који недостојно једе овај хљеб или пије чашу Господњу, крив је тијелу и крви Господњој.

²⁸ Али човјек да испитује себе, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије;

²⁹ Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега.

³⁰ Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.

³¹ Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.

³² Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са свијетом.

³³ Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.

³⁴ Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на гријех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.