¹ Од Павла, слуге Божијега, а апостола Исуса Христа по вјери избранијех Божијих, и по познању истине побожности,

² За над вјечнога живота, који обећа нелажни Бог прије времена вјечнијех,

³ А јави у времена своја ријеч своју проповиједањем, које је мени повјерено по заповијести спаситеља нашега Бога,

⁴ Титу, правоме сину по вјери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога оца и Господа Исуса Христа, спаса нашега.

⁵ Зато те оставих у Криту да поправиш што је недовршено, и да поставиш по свијем градовима свештенике, као што ти ја заповједих,

⁶ Ако је ко без мане, једне жене муж, и има вјерну дјецу, коју не коре за курварство или за непокорност.

⁷ Јер владика треба да је без мане, као Божиј пристав; не који себи угађа, не гњевљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак;

⁸ Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист;

⁹ Који се држи вјерне ријечи по науци, да буде кадар и свјетовати са здравом науком, и покарати оне који се противе.

¹⁰ Јер има много непослушнијех, празноговорљивијех, и умом преваренијех, а особито који су из обрезања,

¹¹ Којима треба уста затворити; који цијеле куће изопачују учећи што не треба, поганога добитка ради.

¹² А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли звјерови, беспослени трбуси.

¹³ Сведочанство је ово истинито; заради тога узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вјери,

¹⁴ Не слушајући Јеврејскијех гаталица ни заповијести људи који се одвраћају од истине.

¹⁵ Чистима је све чисто; а поганима и невјернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савјест.

¹⁶ Говоре да познају Бога, а дјелима га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дјело ваљани.

¹ А ти говори што пристоји здравој науци:

² Старцима да буду тријезни, поштени, чисти, здрави у вјери, у љубави, у трпљењу;

³ Старицама такођер да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру,

⁴ Да уче младе да љубе мужеве, да љубе дјецу,

⁵ Да буду поштене, чисте, добре кућанице, благе, покорне својијем мужевима, да се не хули на ријеч Божију.

⁶ Тако и младиће свјетуј да буду поштени.

⁷ А у свему сам себе подаји за углед добријех дјела, у науци цијелост, поштење,

⁸ Ријеч здраву, незазорну: да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити за нас.

⁹ Слуге да слушају своје господаре, да буду угодни у свачему, да не одговарају,

¹⁰ Да не краду, него у свачему да показују добру вјеру, да науку спаситеља нашега Бога украшују у свачему.

¹¹ Јер се показа благодат Божија која спасава све људе,

¹² Учећи нас да се одречемо безбожности и жеља овога свијета, и да поштено и праведно и побожно поживимо на овоме свијету,

¹³ Чекајући блажена нада и јављања славе великога Бога и спаса нашега Исуса Христа,

¹⁴ Који је дао себе за нас да нас избави од свакога безакоња, и да очисти себи народ избрани који чезне за добријем дјелима.

¹⁵ Ово говори, и свјетуј, и карај са сваком заповијешћу да те нико не презире.

¹ Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповједницима, и готови на свако добро дјело;

² Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свијем људима,

³ Јер и ми бијасмо негда луди, и непокорни, и преварени, служећи различнијем жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другога.

⁴ А кад се показа благодат и човјекољубље спаса нашега Бога,

⁵ Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа светога,

⁶ Којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа спаситеља нашега,

⁷ Да се оправдамо благодаћу његовом, и да будемо нашљедници живота вјечнога по наду.

⁸ Сине Тите! истинита је ријеч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вјероваше Богу труде и старају за добро дјело: ово је корисно људима и добро.

⁹ А лудијех запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно.

¹⁰ Човјека јеретика по првоме и другом свјетовању клони се,

¹¹ Знајући да се такови изопачио, и гријеши, и сам је себе осудио.

¹² Кад пошљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да ондје зимујем.

¹³ Зину законика и Апола лијепо опреми да имају све што им треба.

¹⁴ Али и наши нека се уче напредовати у добријем дјелима, ако гдје буде од потребе да не буду без рода.

¹⁵ Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вјери. Благодат са свима вама. Амин.