¹ И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с телеснима, као с малом децом у Христу.

² Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,

³ Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?

⁴ Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни?

⁵ Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде?

⁶ Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.

⁷ Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.

⁸ А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду.

⁹ Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.

¹⁰ По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида.

¹¹ Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос.

¹² Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу,

¹³ Сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте.

¹⁴ И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату.

¹⁵ А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ.

¹⁶ Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама?

¹⁷ Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.

¹⁸ Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар.

¹⁹ Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству.

²⁰ И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа.

²¹ Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше.

²² Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше;

²³ А ви сте Христови, а Христос Божји.