¹ Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.

² Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.

³ А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.

⁴ Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.

⁵ Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.

⁶ А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

⁷ Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?

⁸ Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?

⁹ Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.

¹⁰ Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.

¹¹ Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.

¹² Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

¹³ Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.

¹⁴ Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

¹⁵ Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

¹⁶ Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш?

¹⁷ Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

¹⁸ Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.

¹⁹ Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.

²⁰ Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени.

²¹ У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.

²² Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.

²³ Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели?

²⁴ А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.

²⁵ И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.

²⁶ Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.

²⁷ Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.

²⁸ Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

²⁹ А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.

³⁰ Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.

³¹ Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.

³² И духови пророчки покоравају се пророцима;

³³ Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.

³⁴ Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.

³⁵ Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.

³⁶ Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?

³⁷ Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.

³⁸ Ако ли ко не разуме, нека не разуме.

³⁹ Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.

⁴⁰ А све нека бива поштено и уредно.