¹ Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене.

² Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће грех на себе.

³ Јер кнезови нису страх добрим делима него злим. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње;

⁴ Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божји слуга, осветник на гнев ономе који зло чини.

⁵ Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести.

⁶ Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене.

⁷ Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част.

⁸ И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни.

⁹ Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе.

¹⁰ Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона.

¹¹ И знајући ово време да је већ час дошао да устанемо од сна; јар нам је сад ближе спасење него ли кад веровасмо.

¹² Ноћ прође, а дан се приближи: да одбацимо, дакле, сва дела тамна, и да се обучемо у оружје видела.

¹³ Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти;

¹⁴ Него се обуците у Господа Исуса Христа; и телу не угађајте по жељама.