¹ Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?

² Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.

³ Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.

⁴ А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.

⁵ А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.

⁶ Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:

⁷ Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.

⁸ Благо човеку коме Господ не прима греха.

⁹ Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.

¹⁰ Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.

¹¹ И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;

¹² И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.

¹³ Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.

¹⁴ Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.

¹⁵ Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.

¹⁶ Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,

¹⁷ (Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:

¹⁸ Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.

¹⁹ И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.

²⁰ И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.

²¹ И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.

²² Зато се и прими њему у правду.

²³ Али није писано за њега једног само да му се прими,

²⁴ Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,

²⁵ Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.