¹ Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.

² Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:

³ Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.

⁴ А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.

⁵ Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.

⁶ Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.

⁷ Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.

⁸ Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.

⁹ И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;

¹⁰ Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.

¹¹ Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.

¹² А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?

¹³ Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;

¹⁴ Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.

¹⁵ Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?

¹⁶ Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.

¹⁷ Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;

¹⁸ Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.

¹⁹ А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.

²⁰ Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.

²¹ Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.

²² Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.

²³ А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.

²⁴ Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!

²⁵ Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.

²⁶ И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.

²⁷ И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.

²⁸ По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.

²⁹ Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.

³⁰ Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,

³¹ Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.

³² Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.

³³ О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!

³⁴ Јер ко позна мисао Господњу?

³⁵ Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?

³⁶ Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.