¹ Дужни смо дакле ми јаки слабости слабијех носити, и не себи угађати.

² И сваки од вас да угађа ближњему на добро за добар углед.

³ Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: ружења онијех који тебе руже падоше на ме.

⁴ Јер што се напријед написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утјехом писма над имамо.

⁵ А Бог трпљења и утјехе да вам да да сложно мислите међу собом по Христу Исусу,

⁶ Да једнодушно једнијем устима славите Бога и оца Господа нашега Исуса Христа.

⁷ Зато примајте један другога као што и Христос прими вас на славу Божију.

⁸ Али кажем да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећање оцевима,

⁹ А незнабошци по милости да прославе Бога, као што стоји написано: зато ћу те хвалити међу незнабошцима, Господе, и пјеваћу име твоје.

¹⁰ И опет говори: веселите се незнабошци, с народом његовијем.

¹¹ И опет: хвалите Господа сви незнабошци, и славите га сви народи.

¹² И опет Исаија говори: биће коријен Јесејев, и који устане да влада над незнабошцима у онога ће се уздати незнабошци.

¹³ А Бог нада да испуни вас сваке радости и мира у вјери, да имате изобиље у наду силом Духа светога.

¹⁴ А ја сам и сам увјерен за вас, браћо, да сте и ви сами пуни благодати, напуњени свакога разума, да можете друге научити.

¹⁵ Али вам опет, браћо, слободно писах неколико да вам напоменем ради благодати која ми је дана од Бога,

¹⁶ Да будем слуга Исуса Христа у незнабошцима, да служим јеванђељу Божијему, да буду незнабошци принос повољан и освећен Духом светијем.

¹⁷ Имам дакле хвалу у Христу Исусу код Бога.

¹⁸ Јер не смијем говорити што које Христос не учини кроза ме за послушање незнабожаца ријечју и дјелом,

¹⁹ У сили знака и чудеса силом Духа Божијега; тако да од Јерусалима и наоколо тја до Илирика напуних јеванђељем Христовијем.

²⁰ И тако се потрудих да проповиједим јеванђеље не гдје се спомињаше Христос, да на туђој закопини не зидам;

²¹ Него као што је писано: којима се не јави за њега, видјеће; и који не чуше разумјеће.

²² То ме задржа много пута да не дођем к вама.

²³ А сад више не имајући мјеста у овијем земљама, а имајући жељу од много година да дођем к вама,

²⁴ Ако пођем у Шпањолску, доћи ћу вам; јер се надам да ћу туда проћи и вас видјети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најприје неколико наситим вас.

²⁵ А сад идем у Јерусалим служећи светима.

²⁶ Јер Маћедонија и Ахаја учинише драговољно неку порезу за сиромахе свете који живе у Јерусалиму.

²⁷ Они учинише драговољно, а и дужни су им; јер кад незнабошци добише дијел у њиховијем духовнијем имањима, дужни су и они њима у тјелесним послужити.

²⁸ Кад ово дакле свршим, и овај им плод запечатим, поћи ћу преко вас у Шпањолску.

²⁹ А знам да кад дођем к вама, доћи ћу с обилнијем благословом јеванђеља Христова.

³⁰ Али вас молим, браћо, заради Господа нашега Исуса Христа, и заради љубави Духа, помозите ми у молитвама за ме к Богу;

³¹ Да се избавим од онијех који се противе у Јудеји, и да служба моја за Јерусалим буде по вољи светима;

³² Да с радошћу дођем к вама, с вољом Божијом, и да се развеселим с вама.

³³ А Бог мира са свима вама. Амин.