¹ Никаква дакле сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по тијелу него по Духу.

² Јер закон духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона грјеховнога и смрти.

³ Јер што закону бјеше немогуће, јер бјеше ослабљен тијелом, посла Бог сина својега у обличју тијела грјеховнога, и за гријех осуди гријех у тијелу,

⁴ Да се правда закона испуни у нама који не живимо по тијелу него по духу;

⁵ Јер који су по тијелу тјелесно мисле, а који су по духу духовно мисле.

⁶ Јер тјелесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

⁷ Јер тјелесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијему нити може.

⁸ А који су у тијелу не могу Богу угодити.

⁹ А ви нијесте у тијелу него у духу; јер Дух Божиј у вама живи. А ако ко нема Духа Христова, он није његов.

¹⁰ А ако је Христос у вама, онда је тијело мртво гријеха ради а Дух жив правде ради.

¹¹ А ако ли живи у вама Дух онога који је васкрсао Исуса из мртвијех, онај који је подигао Христа из мртвијех оживљеће и ваша смртна тјелеса Духом својијем који живи у вама.

¹² Тако дакле, браћо, нијесмо дужни тијелу да по тијелу живимо.

¹³ Јер ако живите по тијелу, помријећете; ако ли духом послове тјелесне морите, живљећете.

¹⁴ Јер који се владају по духу Божијему они су синови Божији.

¹⁵ Јер не примисте духа ропства, опет да се бојите; него примисте Духа посиначкога, којијем вичемо: Ава, оче!

¹⁶ Овај дух свједочи нашему духу да смо дјеца Божија.

¹⁷ А кад смо дјеца и нашљедници смо: нашљедници дакле Божији, а сунашљедници Христови: јер с њим страдамо да се с њим и прославимо.

¹⁸ Јер мислим да страдања садашњега времена нијесу ништа према слави која ће нам се јавити.

¹⁹ Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.

²⁰ Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу онога који је покори) на над,

²¹ Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе дјеце Божије.

²² Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

²³ А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињења и избављења тијелу својему.

²⁴ Јер се надом спасосмо. А над који се види није над; јер кад ко види што, како ће му се надати?

²⁵ Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.

²⁶ А тако и Дух помаже нам у нашијем слабостима: јер не знамо за што ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказанијем.

²⁷ А онај што испитује срца зна што је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.

²⁸ А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намјерењу.

²⁹ Јер које напријед позна оне и одреди да буду једнаки обличју сина његова, да би он био прворођени међу многом браћом.

³⁰ А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.

³¹ Шта ћемо дакле рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?

³² Који дакле свога сина не поштедје, него га предаде за све нас, како дакле да нам с њим све не дарује?

³³ Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?

³⁴ Ко ће осудити? Христос Исус који умрије, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?

³⁵ Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? или гоњење? или глад? или голотиња? или страх? или мач? као што стоји написано:

³⁶ За тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.

³⁷ Али у свему овоме побјеђујемо онога ради који нас је љубио.

³⁸ Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће, Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашему.