¹ А слабога у вјери примајте лијепо, да се не смета савјест.

² Јер један вјерује да смије свашта јести, а који је слаб једе зеље.

³ Који једе нека не укорава онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе; јер га Бог прими.

⁴ Ко си ти који судиш туђему слузи? Он својему господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.

⁵ Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде увјерен за своју мисао.

⁶ Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

⁷ Јер ниједан од нас не живи себи, и ниједан не умире себи.

⁸ Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако дакле живимо, ако умиремо, Господњи смо.

⁹ Јер зато Христос и умрије и васкрсе и оживље да облада и мртвима и живима.

¹⁰ А ти зашто осуђујеш брата својега? Или ти зашто укораваш брата својега? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.

¹¹ Јер је писано: тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако кољено, и сваки језик славиће Бога.

¹² Тако ће дакле сваки од нас дати Богу одговор за себе.

¹³ Зато да не осуђујемо више један другога, него мјесто тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.

¹⁴ Знам и увјерен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.

¹⁵ А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својијем онога за којега Христос умрије.

¹⁶ Гледајте дакле да се не хули на ваше добро.

¹⁷ Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу светоме.

¹⁸ Јер који овијем служи Христу угодан је Богу и мио људима.

¹⁹ Тако дакле да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другога.

²⁰ Не раскопавај дјела Божијега јела ради; јер је све чисто; него је погано за човјека који једе са спотицањем.

²¹ Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на што се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.

²² Ти имаш вјеру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.

²³ А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вјери: а шта год није по вјери гријех је.