¹ Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити

² До дана кад се узнесе, пошто Духом светијем заповједи апостолима које изабра,

³ Пред којима и по страдању своме показа себе жива многијем и истинитијем знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божијему.

⁴ И сабравши их заповједи им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање очино, које чусте, рече, од мене;

⁵ Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем не дуго после овијех дана.

⁶ А они онда који заједно бијаху, питаху га говорећи: Господе! хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?

⁷ А он им рече: није ваше знати времена и љета које отац задржа у својој власти;

⁸ Него ћете примити силу кад сиђе Дух свети на вас; и бићете ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.

⁹ И ово рекавши видјеше они гдје се подиже и однесе га облак из очију њиховијех.

¹⁰ И кад гледаху за њим гдје иде на небо, гле, два човјека стадоше пред њима у бијелијем хаљинама,

¹¹ Који и рекоше: људи Галилејци! шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видјесте да иде на небо.

¹² Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.

¹³ И кад уђоше попеше се у собу гдје стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.

¹⁴ Ови сви једнодушно бијаху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом његовом.

¹⁵ И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а бијаше народа заједно око сто и двадесет имена):

¹⁶ Људи браћо! требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух свети устима Давидовијем за Јуду који бјеше пред онима што ухватише Исуса;

¹⁷ Јер се бројаше с нама, и бијаше примио дијел ове службе.

¹⁸ Он дакле стече њиву од плате неправедне, и објесивши се пуче по сриједи, и изасу се сва утроба његова.

¹⁹ И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховијем језиком Акелдама, које значи њива крвна.

²⁰ Јер се пише у књизи псалтиру: да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живљео у њему, и: владичанство његово да прими други.

²¹ Треба дакле од овијех људи који су били с нама за све вријеме како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,

²² Почевши од крштења Јованова до дана кад се узе од нас, да буде с нама свједок његова васкрсенија један од овијех.

²³ И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.

²⁴ И помоливши се Богу рекоше: ти, Господе! Који познајеш срца свију, покажи једнога од ове двојице кога си изабрао,

²⁵ Да прими дијел ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на мјесто своје.

²⁶ И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.