¹ А Савле још дишући пријетњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничкоме,

² И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овога пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.

³ А кад бјеше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га свјетлост с неба,

⁴ И паднувши на земљу чу глас гдје му говори: Савле! Савле! зашто ме гониш?

⁵ А он рече: ко си ти, Господе? А Господ рече: ја сам Исус, којега ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.

⁶ А он дркћући од страха рече: Господе! шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.

⁷ А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.

⁸ А Савле уста од земље, и отворенијем очима својијем никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.

⁹ И бјеше три дана слијеп, и не једе, нити пи.

¹⁰ А у Дамаску бјеше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: ево ме, Господе!

¹¹ А Господ му рече: устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,

¹² И видје у утвари човјека, по имену Ананију, гдје уђе и метну руку на њ да прогледа.

¹³ А Ананија одговори: Господе! ја чух од многијех за тога човјека колика зла почини светима твојима у Јерусалиму;

¹⁴ И овдје има власт од главара свештеничкијех да веже све који призивају име твоје.

¹⁵ А Господ му рече: иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.

¹⁶ А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.

¹⁷ И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којијем си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа светога.

¹⁸ И одмах отпаде од очију његовијех као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.

¹⁹ И пошто поједе окријепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који бијаху у Дамаску.

²⁰ И одмах по зборницама проповиједаше Исуса да је он син Божиј.

²¹ А сви који слушаху дивљаху се и говораху: није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овдје зато дође да их повезане води главарима свештеничкијем.

²² А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.

²³ А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.

²⁴ Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;

²⁵ А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.

²⁶ А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вјероваху да је ученик.

²⁷ А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу видје Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповиједа име Исусово.

²⁸ И бијаше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно приповиједаше име Господа Исуса.

²⁹ И говораше и препираше се с Грцима; а они гледаху да га убију.

³⁰ А кад разумјеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.

³¹ А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији бијаху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утјехом светога Духа.

³² И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.

³³ И нађе тамо једнога човјека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер бјеше узет.

³⁴ И рече му Петар: Енеја! исцјељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.

³⁵ И видјеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.

³⁶ А у Јопи бјеше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она бјеше пуна добријех дјела и милостиње што чињаше.

³⁷ И догоди се у те дане да се она разбоље и умрије; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.

³⁸ А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човјека молећи га да не пожали труда доћи до њих.

³⁹ А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући у показујућу сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.

⁴⁰ А Петар изгнавши све напоље клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се к тијелу рече: Тавито! устани. А она отвори очи своје, и видјевши Петра сједе.

⁴¹ Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.

⁴² И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вјероваше Господа.

⁴³ И догоди се да он оста много дана у Јопи у некога Симона кожара.