¹ Тако и први завјет имаше правде богомољства и светињу земаљску.

² Јер скинија бјеше начињена прва, у којој бијаше свијећњак и трпеза и постављени хљебови, што се зове светиња.

³ А за другијем завјесом бијаше скинија, која се зове светиња над светињама,

⁴ Која имаше златну кадионицу, и ковчег завјета окован свуда златом, у коме бијаше златан суд с маном, и палица Аронова, која се бјеше омладила, и плоче завјета.

⁵ А више њега бијаху херувими славе, који осјењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

⁶ А кад ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

⁷ А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

⁸ Овијем показиваше Дух свети да се још није отворио пут светијех, докле прва скинија стоји;

⁹ Која остаде прилика за садашње вријеме, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савјести онога који служи.

¹⁰ Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тијела, које је постављено до времена поправљења.

¹¹ Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овога створења,

¹² Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вјечни откуп.

¹³ Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на тјелесну чистоту;

¹⁴ Акамоли неће крв Христа, који Духом светијем себе принесе без кривице Богу, очистити савјест нашу од мртвијех дјела, да служимо Богу живоме и истиноме?

¹⁵ И зато је новоме завјету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првоме завјету, обећање вјечнога нашљедства приме звани.

¹⁶ Јер гдје је завјет ваља да буде и смрт онога који чини завјет.

¹⁷ Јер је завјет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.

¹⁸ Јер ни први није утврђен без крви.

¹⁹ Јер кад Мојсије изговори све заповијести по закону свому народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ

²⁰ Говорећи: ово је крв завјета који Бог начини с вама.

²¹ А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

²² И готово све се крвљу чисти по закону, и без прољева крви не бива опроштење.

²³ Тако је требало да се обличја небескијех овима чисте, а сама небеска бољијем жртвама од овијех.

²⁴ Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

²⁵ Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

²⁶ Иначе би он морао много пута страдати од постања свијета; а сад једном на свршетку вијека јави се да својом жртвом сатре гријех.

²⁷ И као што је људима одређено једном умријети, а потом суд:

²⁸ Тако се и Христос једном принесе, да узме многијех гријехе; а другом ће се јавити без гријеха на спасеније онима који га чекају.